Matej 8

1 A kad siđe s gore, pođe za njim mnogi narod.   2 I, gle, gubavac pristupi i klanjaše mu se govoreći: „Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti.”   3 I pruživši ruku, dotače ga govoreći: „Hoću, budi čist.”   4 I odmah se očisti njegova guba. I reče mu Isus: „Gledaj da nikome ne kažeš, nego idi, pokaži se svešteniku i prinesi dar koji zapovedi Mojsije – za svedočanstvo njima.”   5 A kad uđe u Kafarnaum, priđe mu jedan kapetan moleći ga i govoreći:   6 „Gospode, sluga moj leži oduzet kod kuće i muči se strašno.”   7 I reče mu: „Ja ću doći i izlečiću ga.”   8 A kapetan odgovori i reče: „Gospode, nisam dostojan da uđeš pod moj krov, nego samo reci jednu reč i ozdraviće moj sluga.   9 Jer i ja sam čovek od vlasti, imam pod sobom vojnike, pa kažem ovome: ‘Idi’, i ide, i drugome: ‘Dođi’, i dolazi, i slugi svome: ‘Učini to’, i učini.”   10 A Isus, čuvši to, zadivi se i reče onima koji su ga pratili: „Zaista vam kažem, ni u koga u Izrailju ne nađoh tolike vere.   11 A kažem vam da će doći mnogi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom,   12 a sinovi carstva biće izbačeni u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.”   13 I reče Isus kapetanu: „Idi, neka ti bude kako si verovao.” I bi izlečen sluga u onaj čas.   14 I kad dođe Isus u Petrovu kuću, vide njegovu taštu gde leži u groznici.   15 I dotače joj ruku, i ostavi je groznica, te usta i služaše mu.   16 A kad nasta veče, prineše mu mnoge besomučne – i izgna duhove rečju i izleči sve bolesnike,   17 da se ispuni što je rekao prorok Isaija: „On uze naše slabosti i ponese bolesti.”   18 A kad Isus vide mnogi narod oko sebe, zapovedi da se otplovi na drugu stranu.   19 I pristupivši, jedan književnik reče mu: „Učitelju, ići ću za tobom kud god ti pođeš.”   20 A Isus mu reče: „Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečji nema gde da osloni glavu.”   21 A drugi jedan od učenika njegovih reče mu: „Gospode, dopusti mi najpre da odem i ukopam svoga oca.”   22 A Isus mu reče: „Hajde za mnom i ostavi da mrtvi ukopavaju svoje mrtve.”   23 I kad uđe u čamac, pođoše za njim učenici njegovi.   24 I, gle, velika bura nasta na moru, tako da su valovi prelivali čamac, a on je spavao.   25 I pristupivši, probudiše ga govoreći: „Gospode, spasi nas, propadamo.”   26 I reče im: „Što se bojite, maloverni?” Tada usta, zapreti vetrovima i moru, i nasta tišina velika.   27 A ljudi se začudiše govoreći: „Kakav je to čovek da ga i vetrovi i more slušaju?”   28 A kad dođe na drugu stranu u zemlju gadarinsku, sretoše ga dva besomučna izlazeći iz grobova, opasna vrlo, tako da niko nije mogao proći onim putem.   29 I, gle, povikaše govoreći: „Šta imamo mi s tobom, Sine Božji? Jesi li došao ovamo da nas pre vremena mučiš?”   30 A daleko od njih beše veliko krdo svinja na paši.   31 A demoni ga moljahu govoreći: „Ako nas izgoniš, pošalji nas u krdo svinja.”   32 I reče im: „Idite.” A oni, izišavši, odoše u svinje. I, gle, navali celo krdo sa strmeni u more i pogibe u vodi.   33 A pastiri pobegoše, pa otišavši u grad javiše sve – i šta se dogodilo besomučnima.   34 I, gle, sav grad izađe u susret Isusu i, videvši ga, zamoliše ga da ode iz njihovih krajeva.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link