Matej 27

1 A kad svanu, dogovoriše se svi prvosveštenici i narodne starešine protiv Isusa da ga ubiju.   2 I svezaše ga, odvedoše i predaše namesniku Pilatu.   3 Tada Juda, koji ga izdade, videvši da su ga osudili, pokaja se i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama   4 govoreći: „Zgreših što izdadoh nevinu krv.” A oni mu rekoše: „Šta se to nas tiče? To je tvoja stvar.”   5 Tada baci srebrnike u hram, udalji se, ode i obesi se.   6 A prvosveštenici uzeše srebrnike i rekoše: „Ne valja ih metnuti u hramovnu blagajnu, jer su plata za krv.”   7 Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje strancima.   8 Zato se ona njiva do danas zove Krvna njiva.   9 Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija: „I uzeše trideset srebrnika, cenu procenjenoga, koga proceniše sinovi Izrailjevi,   10 i dadoše ih za lončarevu njivu, kako mi naredi Gospod.”   11 A kad Isusa postaviše pred namesnika, zapita ga namesnik: „Jesi li ti judejski car?” A Isus reče: „Ti kažeš.”   12 I kad ga optuživahu prvosveštenici i starešine, ništa ne odgovori.   13 Tada mu reče Pilat: „Zar ne čuješ šta sve svedoče protiv tebe?”   14 I ne odgovori mu ni na jednu reč, tako da se namesnik veoma čudio.   15 A o prazniku je namesnik obično oslobađao narodu jednoga sužnja koga su hteli.   16 Tada su imali poznatoga sužnja koji se zvao Varava.   17 I kad se okupiše, reče im Pilat: „Koga hoćete da vam oslobodim: Varavu ili Isusa, koji se zove Hristos?”   18 Jer je znao da su ga predali iz zavisti.   19 A kad je sedeo na sudijskoj stolici, poruči mu njegova žena: „Nemoj se ti ništa mešati u stvar onoga pravednika, jer sam danas u snu mnogo propatila zbog njega.”   20 Ali prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da zatraže Varavu, a Isusa da pogube.   21 A namesnik im se obrati i reče: „Kojega od ove dvojice hoćete da vam oslobodim?” Oni rekoše: „Varavu.”   22 Reče im Pilat: „A šta da uradim sa Isusom, koji se zove Hristos?” Svi rekoše da raspet bude.   23 A on reče: „Kakvo je zlo učinio?” Ali oni još više vikahu govoreći: „Neka raspet bude.”   24 A Pilat, videvši da ništa ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodu, pa opra ruke pred narodom i reče: „Ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; vi ćete se brinuti.”   25 Odgovori sav narod i reče: „Krv njegova na nas i na našu decu.”   26 Tada im pusti Varavu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu.   27 Tada namesnikovi vojnici povedoše Isusa u sudnicu i skupiše oko njega celu četu.   28 Svukoše ga i ogrnuše mu crveni ogrtač,   29 opletoše venac od trnja, te mu staviše na glavu i trsku u njegovu desnu ruku, pa kleknuše pred njim i narugaše mu se govoreći: „Zdravo, care judejski!”,   30 i pljunuše na njega, uzeše trsku i udarahu ga po glavi.   31 I kad mu se narugaše, svukoše s njega ogrtač i obukoše ga u njegove haljine, pa ga odvedoše da ga raspnu.   32 I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simon; ovoga nateraše da mu ponese krst.   33 I kad su došli na mesto koje se zove Golgota, što znači „mesto lobanje”,   34 dadoše mu da pije vino pomešano sa žuči; i okusivši ne htede da pije.   35 A kad ga raspeše, podeliše njegove haljine bacajući kocku,   36 i sedeći čuvahu ga onde.   37 I staviše mu iznad glave njegovu krivicu napisanu: „Ovo je Isus, car judejski.”   38 Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne, a drugoga s leve strane.   39 A prolaznici su ga grdili mašući glavama   40 i govoreći: „Ti što rušiš hram i za tri dana ga sagrađuješ, spasi samoga sebe; ako si Sin Božji, siđi s krsta.”   41 Isto tako su govorili prvosveštenici zajedno s književnicima i starešinama, ismevajući mu se:   42 „Druge je spasao, sebe ne može da spase”; „Car je Izrailjev, neka siđe sad s krsta, pa ćemo verovati u njega”;   43 „Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi, ako ga želi; jer reče: Božji sam sin.”   44 A isto tako ga vređahu i razbojnici raspeti s njim.   45 A od šestoga do devetoga časa bi tama po svoj zemlji.   46 Oko devetoga časa pak povika Isus veoma glasno: „Ili, Ili, lema savahtani”; to znači: „Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi?”   47 A neki od onih što su onde stajali, čuvši to rekoše: „Ovaj zove Iliju.”   48 I odmah jedan od njih otrča, uze sunđer, natopi ga octom, natače na trsku i davaše mu da pije.   49 A ostali rekoše: „Ostavi da vidimo da li će doći Ilija da ga spase.”   50 A Isus opet povika glasno i izdahu.   51 I, gle, zavesa u hramu rascepi se nadvoje, od gore do dole, i zemlja se zatrese, i stene se raspadoše,   52 i grobovi se otvoriše, te vaskrsnuše mnoga tela umrlih svetaca;   53 i izašavši iz grobova posle njegovoga vaskrsenja uđoše u Sveti grad i pokazaše se mnogima.   54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa, videvši zemljotres i šta se dogodilo, uplašiše se vrlo i rekoše: „Ovaj zaista beše Božji sin.”   55 A behu onde i gledaju izdaleka mnoge žene koje su pratile Isusa od Galileje i služile mu.   56 Među njima beše Marija Magdalena, i Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zevedejevih sinova.   57 A kad nasta veče, dođe bogati čovek iz Arimateje po imenu Josif, koji je i sam bio Isusov učenik.   58 Ovaj pristupi Pilatu i zatraži Isusovo telo. Tada Pilat naredi da mu se preda.   59 I uze Josif telo, uvi ga u čisto platno,   60 pa ga stavi u svoj novi grob, koji je usekao u steni, i navali veliki kamen na vrata od groba, i otide.   61 A Marija Magdalena i druga Marija seđahu onde prema grobu.   62 A sutradan, posle petka, skupiše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata   63 i rekoše: „Gospodaru, setismo se da ona varalica još za života reče: ‘Posle tri dana vaskrsnuću.’   64 Naredi stoga da se osigura grob do trećega dana da ne dođu njegovi učenici, ukradu ga i narodu reknu: ‘Vaskrsao je iz mrtvih’, pa će poslednja prevara biti gora od prve.”   65 Reče im Pilat: „Evo vam straža; idite i osigurajte kako znate.”   66 A oni odoše i utvrdiše grob zapečativši kamen i postavivši stražu.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link