Matej 26

1 A kad Isus svrši sve ove govore, reče svojim učenicima:   2 „Znate da je za dva dana Pasha i Sina čovečjeg će predati da ga raspnu.”   3 Tada se skupiše prvosveštenici i narodne starešine u dvor prvosveštenika koji se zvao Kajafa,   4 pa se dogovoriše da Isusa na prevaru uhvate i ubiju.   5 Ali govorahu: „Ne o prazniku, da se narod ne pobuni.”   6 A kad je Isus bio u Vitaniji u kući Simona gubavog,   7 priđe mu žena sa sudom od alavastera, punim skupocenog mira, i izli ga na glavu njegovu dok je bio za trpezom.   8 Kad to videše učenici, negodovahu govoreći: „Čemu ova šteta?   9 Ovo se moglo skupo prodati i dati siromasima.”   10 Ali Isus razume i reče im: „Što stvarate neprijatnosti ženi? Dobro delo mi učini,   11 jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.   12 Kad ona, naime, izli ovo miro na moje telo, za moju sahranu to učini.   13 Zaista vam kažem: gde god se uspropoveda ovo jevanđelje po celom svetu, kazaće se i to šta ona učini, za sećanje na nju.”   14 Tada jedan od Dvanaestorice, koji se zove Juda Iskariotski, ode prvosveštenicima i reče:   15 „Šta ćete mi dati, pa ću da vam ga izdam?” A oni mu odrediše trideset srebrnika.   16 I od tada je tražio zgodnu priliku da ga izda.   17 A prvoga dana beskvasnih hlebova pristupiše učenici Isusu govoreći: „Gde hoćeš da ti spremimo da jedeš pashu?”   18 On reče: „Idite u grad do toga i toga i recite mu: ‘Učitelj kaže: Moje vreme je blizu; kod tebe ću praznovati Pashu sa svojim učenicima.’”   19 I učiniše učenici kako im Isus naredi, te spremiše pashu.   20 A kad nasta veče, ležaše za trpezom s Dvanaestoricom.   21 I dok su jeli, reče: „Zaista vam kažem da će me jedan od vas izdati.”   22 I veoma ožalošćeni počeše govoriti jedan za drugim: „Da nisam ja, Gospode?”   23 A on odgovori i reče: „Koji umoči sa mnom ruku u zdelu, taj će me izdati.”   24 Sin čovečji doduše ide, kao što je napisano za njega, ali teško onome čoveku koji posreduje u izdajstvu Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.   25 A Juda, koji ga izdade, odgovori i reče: „Da nisam ja, ravi?” Reče mu: „Ti kaza.”   26 A kad su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade učenicima i reče: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje.”   27 Tada uze čašu i zahvali, dade im i reče: „Pijte iz nje svi,   28 jer ovo je moja krv saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštaja grehova.   29 Ali vam kažem, odsad neću piti od ovoga roda čokotova do onoga dana kad ću ga s vama piti novog u carstvu Oca moga.”   30 I pošto su otpojali hvalu, izađoše na Maslinsku goru.   31 Tada im reče Isus: „Svi ćete se vi sablazniti o mene ove noći, jer je napisano: ‘Udariću pastira, pa će se razbeći ovde od stada.’   32 A posle svoga vaskrsenja otići ću pred vama u Galileji.”   33 Tada Petar odgovori i reče mu: „Ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neću sablazniti.”   34 Reče mu Isus: „Zaista ti kažem da ćeš me se tri puta odreći ove noći pre nego što zapeva petao.”   35 Reče mu Petar: „I ako treba da umrem s tobom, neću se tebe odreći.” Tako rekoše i svi učenici.   36 Tada dođe Isus s njima na mesto koje se zove Getsimanija i reče učenicima: „Sedite tu dok ja odem onamo i pomolim se.”   37 I povede Petra i dvojicu Zevedejevih sinova, te poče tužiti i plašiti se.   38 Tada im reče: „Pretužna je moja duša do smrti. Ostanite ovde i bdite sa mnom.”   39 I otide malo dalje i pade na svoje lice moleći se i govoreći: „Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša; ali ne kako ja hoću, nego kako ti.”   40 I dođe učenicima i nađe ih gde spavaju, pa reče Petru: „Zar ne mogoste nijedan čas probdeti sa mnom?   41 Bdite i molite se da ne dođete u iskušenje; duh je srčan, ali je telo slabo.”   42 Opet, po drugi put ode i pomoli se govoreći: „Oče moj, ako ne može da me mimoiđe ova čaša, da je ne pijem, neka bude tvoja volja.”   43 I došavši opet ih nađe gde spavaju, jer im oči behu otežale.   44 I ostavi ih opet. Otišavši pomoli se po treći put i izgovori ponovo iste reči.   45 Tada dođe učenicima i reče: „Spavate samo i počivate. Evo, približio se čas i Sina čovečjeg predaju u ruke grešnika.   46 Ustanite, hajdemo. Evo, približio se moj izdajnik.”   47 I dok je on još govorio, gle, Juda, jedan od Dvanaestorice, dođe i s njim mnogi ljudi s mačevima i batinama, poslani od prvosveštenika i narodnih starešina,   48 a izdajnik njegov dade im znak govoreći: „Koga poljubim, taj je; držite ga.”   49 I odmah prišavši Isusu reče: „Zdravo, ravi”, i poljubi ga.   50 A Isus mu reče: „Prijatelju, zašto si došao?” Tada pristupiše, staviše ruke na Isusa i uhvatiše ga.   51 I, gle, jedan iz Isusovog društva pruži ruku, isuka svoj mač i udari prvosveštenikovog slugu, te mu odseče uho.   52 Tada mu reče Isus: „Vrati svoj mač na njegovo mesto; jer svi koji se maše za mač, od mača će poginuti.   53 Ili misliš da ne mogu da zamolim svoga Oca, pa će mi odmah poslati više od dvanaest legija anđela?   54 Kako bi se onda ispunila pisma da tako treba da bude?”   55 Onoga časa reče Isus svetini: „Izađoste kao na razbojnika s mačevima i batinama da me uhvatite. Svakodnevno sam sedeo u hramu i učio, i niste me uhvatili.   56 Ali sve se ovo dogodilo da se ispune proročka pisma.” Tada ga svi učenici ostaviše i pobegoše.   57 A oni što uhvatiše Isusa, odvedoše ga prvosvešteniku Kajafi, gde se okupiše književnici i starešine.   58 A Petar iđaše za njim izdaleka sve do prvosveštenikovog dvora i, ušavši unutra, seđaše sa slugama da vidi kraj.   59 A prvosveštenici i sav Sinedrion tražahu lažno svedočanstvo protiv Isusa da ga pogube;   60 i ne nađoše, iako mnogi lažni svedoci dođoše. Najzad pristupiše dvojica   61 i rekoše: Ovaj reče: „Mogu da razrušim hram Božji i da ga za tri dana sagradim.”   62 Tada usta prvosveštenik i reče mu: „Ništa ne odgovaraš što ovi svedoče protiv tebe?”   63 A Isus je ćutao. I prvosveštenik mu reče: „Zaklinjem te Bogom živim da nam kažeš jesi li ti Hristos, Sin Božji?”   64 Reče mu Isus: „Ti kaza. Ali vam kažem, odsad ćete videti Sina čovečjeg gde sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim oblacima.”   65 Tada prvosveštenik razdra svoje haljine govoreći: „Pohulio je na Boga! Šta nam još trebaju svedoci? Eto, sad čuste hulu!   66 Šta mislite?” A oni odgovoriše i rekoše: „Zaslužio je smrt.”   67 Tada mu pljunuše u lice i udariše ga po glavi, a drugi po obrazu   68 govoreći: „Proreci nam, Hriste, ko te udari?”   69 A Petar je sedeo napolju u dvorištu; i priđe mu jedna sluškinja govoreći: „I ti si bio sa Isusom Galilejcem.”   70 Ali on odreče pred svima govoreći: „Ne znam šta govoriš.”   71 A kad izađe u predvorje, vide ga druga i reče onima što behu onde: „Ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom.”   72 I opet odriče uz zakletvu: „Ne znam toga čoveka.”   73 Malo posle priđoše oni što su stajali i rekoše Petru: „Zaista si i ti od njih, jer te i govor tvoj odaje.”   74 Tada se poče preklinjati i kleti: „Ne znam toga čoveka.” I odmah zapeva petao.   75 I seti se Petar Isusove reči što je rekao: „Pre nego što petao zapeva, tri puta ćeš me se odreći.” I izašavši napolje zaplaka gorko.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link