Matej 15

1 Tada pristupiše Isusu fariseji i književnici iz Jerusalima i rekoše:   2 „Zašto tvoji učenici prestupaju predanje starih? Jer ne peru svoje ruke kad jedu hleb.”   3 A on im u odgovoru reče: „Zašto i vi prestupate zapovesti Božju zbog svoga predanja?   4 Bog je, naime, rekao: ‘Poštuj oca i majku’ i ‘Ko ruži oca ili majku, smrću da umre’,   5 a vi govorite ko ocu ili majci kaže: ‘Žrtveni je dar čime bih ti mogao pomoći’, taj ne treba da poštuje svoga oca ili svoju majku;   6 i ukinuste Božju reč zbog vašega predanja.   7 Licemeri, dobro je prorokovao za vas Isaija:   8 ‘Ovaj narod me poštuje usnama, a srce je njihovo daleko od mene.   9 Uzalud me poštuju učeći nauke koje su ljudske zapovesti.’”   10 I dozva narod, pa im reče: „Slušajte i razumejte:   11 ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta, to pogani čoveka.”   12 Tada priđoše učenici i rekoše mu: „Znaš li da su se fariseji sablaznili kad su čuli ovu reč?”   13 A on odgovori i reče: „Svaki zasad koji ne posadi Otac moj nebeski, biće iskorenjen.   14 Ostavite ih! Slepi su vođe slepima; a kad slepi vodi slepoga, obojica će pasti u jamu.”   15 A Petar odgovori i reče mu: „Objasni nam ovu priču.”   16 On pak reče: „Zar i vi još ne razumete?   17 Ne shvatate li da sve što ulazi u usta ide u trbuh i izbacuje se napolje?   18 A što izlazi iz usta, iz srca izlazi, i to pogani čoveka.   19 Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, hule.   20 To pogani čoveka, a jesti neopranim rukama ne pogani čoveka.”   21 Izašavši odande Isus se povuče u krajeve Tira i Sidona.   22 I, gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva i povika govoreći: „Smiluj se na mene, Gospode, sine Davidov, moju ćerku demon teško muči.”   23 A on joj ne odgovori ni reči. Tada pristupiše njegovi učenici i moljahu ga govoreći: „Otpusti je, jer viče za nama.”   24 Ali on odgovori i reče: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.”   25 Ona pak dođe i klanjaše mu se govoreći: „Gospode, pomozi mi.”   26 A on odgovori i reče: „Nije lepo uzeti dečji hleb i baciti ga psima.”   27 Ona reče: „Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.”   28 Tada Isus odgovori i reče joj: „O, ženo, velika je tvoja vera! Neka ti bude kako želiš.” I bi izlečena njena kći od onoga časa.   29 I otišavši Isus odande, dođe na Galilejsko more, pope se na goru i seđaše onde.   30 I pristupi mu mnogi narod, koji je sa sobom imao hrome, kljaste, slepe, neme i mnoge druge, i položiše ih kraj njegovih nogu.   31 I izleči ih, tako da se narod zadivio gledajući neme gde govore, kljaste zdrave i hrome gde idu i slepe gde gledaju, i proslaviše Boga Izrailjevog.   32 A Isus dozva svoje učenike i reče: „Žao mi je naroda, jer su već tri dana kod mene i nemaju šta da jedu, a neću ih otpustiti gladne da ne malaksaju na putu.”   33 Učenici mu rekoše: „Otkuda nama u pustinji toliko hleba da nahranimo toliki narod?”   34 I reče im Isus: „Koliko hlebova imate?” Oni rekoše: „Sedam, i nekoliko ribica.”   35 I zapovedi narodu da poleže po zemlji,   36 uze tih sedam hlebova i ribe, zahvali Bogu, izlomi i davaše učenicima, a učenici narodu.   37 I jedoše svi, te se nasitiše i podigoše komada što preteče sedam punih kotarica.   38 A onih što su jeli beše oko četiri hiljade ljudi, osim žena i dece.   39 I otpusti narod, pa uđe u čamac i dođe u krajeve Magadana.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link