Matej 14

1 U ono vreme Irod četvorovlasnik ču glas o Isusu   2 i reče svojim slugama: „To je Jovan Krstitelj, on je ustao iz mrtvi i zato čudotvorne sile deluju u njemu.”   3 Irod je, naime, uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu zbog Irodijade, žene svoga brata Filipa,   4 jer mu je Jovan govorio: „Ne smeš je imati!”   5 I htede ga ubiti, ali se poboja naroda jer su ga smatrali prorokom.   6 A na Irodov rođendan zaigra Irodijadina ćerka pred gostima i ugodi Irodu,   7 zbog čega joj uz zakletvu obeća da će joj dati sve što zaište.   8 Ona pak, podstaknuta od svoje majke, reče: „Daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja!”   9 I ražalosti se kralj, ali zbog zakletve i gostiju naredi da joj se da   10 i, poslavši, odseče glavu Jovanu u tamnici.   11 I doneše glavu njegovu na tanjiru, te dadoše devojci, a ona je odnese svojoj majci.   12 I dođoše njegovi učenici, uzeše telo i ukopaše ga, pa dođoše i javiše Isusu.   13 A kad Isus ču, ukloni se odande čamcem u pust kraj sam. Ali narod ču i pođe za njim pešice iz gradova.   14 I izašavši, vide mnogi narod, sažali se na njega i izleči njihove bolesnike.   15 A kad nasta veče, pristupiše mu učenici govoreći: „Pust je kraj i vreme je već poodmaklo, otpusti narod neka ide u sela i kupi sebi hrane.”   16 Isus im reče: „Ne treba da idu, dajte im vi da jedu.”   17 A oni mu rekoše: „Nemamo ovde ništa osim pet hlebova i dve ribe.”   18 On pak reče: „Donesite mi ih ovamo.”   19 I zapovedi da narod poleže po travi, uze pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo i blagoslovi, izlomi i dade učenicima hlebove, a učenici narodu.   20 I jedoše svi i nasitiše se, i podigoše dvanaest punih kotarica komada što preteče.   21 A onih što su jeli beše oko pet hiljada ljudi, osim žena i dece.   22 I odmah natera učenike da uđu u čamac i da idu pred njim na drugu stranu dok on otpusti narod.   23 I kad otpusti narod, pope se na goru sam da se pomoli. Kad pak nasta veče, beše sam onde.   24 A čamac je bio već mnogo stadija daleko od obale, u nevolji od valova, jer beše protivan vetar.   25 A u četvrtu noćnu stražu dođe k njima hodajući po moru.   26 Videvši ga učenici gde ide po moru, uplašiše se, govoreći da je to utvara, i od straha povikaše.   27 Ali ih Isus odmah oslovi i reče: „Ne bojte se, ja sam, ne strahujte.”   28 A Petar mu odgovori i reče: „Gospode, ako si ti, zapovedi da dođem k tebi po vodi.”   29 On pak reče: „Dođi.” I izašavši iz čamca, Petar pođe po vodi i dođe Isusu.   30 Ali gledajući jak vetar, poboja se, poče da tone i povika govoreći: „Gospode, spasi me!”   31 A Isus pruži odmah ruku, uhvati ga i reče mu: „Maloverni, zašto si posumnjao?”   32 I kad uđoše u čamac, presta vetar.   33 A koji su bili u čamcu padoše pred njega govoreći: „Zaista si Božji sin.”   34 I prešavši, pristadoše kod Genisareta.   35 A kad su ga ljudi onoga mesta poznali, poslaše po svoj onoj okolini, te mu doneše sve bolesnike,   36 i moljahu ga da samo dotaknu rese njegove haljine. I svi koji dotakoše behu isceljeni.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link