Marko 15

1 I odmah ujutru odlučiše prvosveštenici sa starešinama i književnicima i sav Sinedrion, svezaše Isusa, odvedoše i predaše Pilatu.   2 I upita ga Pilat: „Jesi li ti car judejski?” A on mu odgovori i reče: „Ti kažeš.”   3 I optuživahu ga prvosveštenici mnogo.   4 A Pilat ga opet upita: „Zar ništa ne odgovaraš? Vidi koliko te optužuju.”   5 No Isus ne odgovori ništa više, tako da se Pilat čudio.   6 A o prazniku oslobađao im je jednoga sužnja koga su iskali.   7 Beše pak u okovima čovek zvani Varava s buntovnicima koji su u buni učinili ubistvo.   8 I pope se narod, te poče tražiti ono što im je obično činio.   9 A Pilat im odgovori: „Hoćete li da vam oslobodim cara judejskog?”   10 Jer je znao da su ga prvosveštenici predali iz zavisti.   11 Ali prvosveštenici nagovoriše narod da im radije oslobodi Varavu.   12 A Pilat opet odgovori i reče im: „Šta onda da učinim sa onim koga zovete carem judejskim?”   13 No oni ponovo povikaše: „Raspni ga!”   14 Pilat im pak reče: „Kakvo zlo učini?” No oni povikaše još jače: „Raspni ga!”   15 Tada im Pilat oslobodi Varavu – želeći da zadovolji svetinu, a Isusa išiba i predade da ga razapnu.   16 A vojnici ga odvedoše unutra u dvor, to jest pretorijum, i sazvaše svu četu.   17 I obukoše mu purpurnu haljinu, opletoše venac od trnja i staviše na njega.   18 I počeše da ga pozdravljaju: „Zdravo, care judejski.”   19 I udarahu ga trskom po glavi, pljuvahu na njega i padajući na kolena klanjahu mu se.   20 A kad mu se narugaše, svukoše s njega purpurnu haljinu i obukoše mu njegove haljine, te ga izvedoše da ga razapnu.   21 I primoraše jednog prolaznika Simona Kirinejca, koji je dolazio iz polja, oca Aleksandrova i Rufova, da ponese njegov krst.   22 I dovedoše ga na mesto Golgotu, što prevedeno znači „mesto lobanja”.   23 I davahu mu vino sa smirnom, no on ne primi.   24 Zatim ga razapeše i podeliše njegove haljine, bacajući kocku za njih – šta će ko uzeti.   25 A beše treći čas kad ga razapeše.   26 I beše napisan natpis koji je označavao njegovu krivicu: „Car judejski”.   27 I razapeše s njim dva razbojnika, jednoga s njegove desne strane, a drugoga s leve.   28 I ispuni se Pismo koje kaže: „I ubrojiše ga među zločince.”   29 A prolaznici su ga vređali mašući svojim glavama i govoreći: „Ua, ti što rušiš hram i sagrađuješ ga za tri dana,   30 spasi samoga sebe i siđi s krsta.”   31 Tako se rugahu i prvosveštenici s književnicima i govorahu jedan drugome: „Druge je spasao, samoga sebe ne može da spase.   32 Hristos, car Izrailjev – neka siđe sad s krsta da vidimo i poverujemo.” Vređahu ga i oni što su bili s njim razapeti.   33 I kad nasta šesti čas, bi tama po celoj zemlji do časa devetoga.   34 A u deveti čas povika Isus veoma glasno: „Eloi, Eloi, lama savahtani?” To jest prevedeno: „Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi?”   35 Čuvši to neki od onih što tamo stajahu, rekoše: „Gle, zove Iliju.”   36 A jedan otrča i natopi sunđer octom, pa natače na trsku, te ga pojaše govoreći: „Pustite, da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.”   37 A Isus povika veoma glasno i izdahnu.   38 I zavesa u hramu rascepi se nadvoje odozgo do dole.   39 A kad vide kapetan koji je stajao prema njemu da tako izdahnu, reče: „Ovaj čovek zaista beše Božji sin.”   40 A posmatrahu izdaleka i žene, među kojima beše Marija Magdalena, Marija, majka Jakova mlađeg i Josije, i Saloma,   41 koje iđahu za njim kad beše u Galileji i služahu mu, i mnoge druge koje su s njim došle u Jerusalim.   42 I kad već bi veče, pošto beše petak, to jest dan pre subote,   43 dođe Josif iz Arimateje, ugledni savetnik, koji i sam čekaše carstvo Božje, i usudi se, te uđe Pilatu i zatraži Isusovo telo.   44 A Pilat se začudi da je već umro i, pozvavši kapetana, zapita ga da li je odavno umro.   45 A kad dozna od kapetana, pokloni mrtvo telo Josifu.   46 On kupi platno, skinu ga, uvi u platno i položi ga u grob koji je bio usečen u steni, te navali kamen na vrata od groba.   47 A Marija Magdalena i Marija Josijina posmatrahu gde je položen.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link