Marko 14

1 A behu dva dana do praznika Pashe i beskvasnih hlebova. I tražahu prvosveštenici i književnici kao da ga na prevaru uhvate i ubiju.   2 Govorahu, naime: „Ne o prazniku da se narod ne pobuni.”   3 I kad je bio u Vitaniji u kući Simona Gubavog, dok je ležao za trpezom, dođe jedna žena, koja je imala sud od alavastra sa skupocenim pravim nardovim mirom; ona razbi sud od alavastra i izli na njegovu glavu.   4 A neki negodovahu govoreći među sobom: „Zato je tako prosuto miro?   5 Moglo se, naime, to miro prodati za više od trista dinara i dati siromasima.” I prigovarahu joj.   6 No Isus reče: „Ostavite je, što joj stvarate neprijatnosti? Ona učini dobro delo na meni.   7 Jer siromahe uvek imate sa sobom i, kad hoćete, možete im dobro činiti, a mene nemate svagda.   8 Učinila je što je mogla; unapred je pomazala moje telo za ukop.   9 I zaista vam kažem: gde god se propoveda jevanđelje po svemu svetu, kazaće se i šta ona učini – za sećanje na nju.”   10 A Juda Iskariotski, jedan od Dvanaestorice, ode prvosveštenicima da im ga izda.   11 A oni čuvši obradovaše se i obećaše da će mu dati novaca. I tražaše kako da ga u zgodnoj prilici izda.   12 A prvoga dana beskvasnih hlebova, kad su klali pashalno jagnje, rekoše mu njegovi učenici: „Kuda hoćeš da idemo i spremimo da jedeš pashu?”   13 I posla dvojicu od svojih učenika i reče im: „Idite u grad i srešće vas čovek koji nosi krčag vode; idite za njim,   14 i gde uđe, recite domaćinu: Učitelj pita: ‘Gde je moja dvorana gde ću jesti pashu sa svojim učenicima?’   15 I on će vam pokazati veliku odaju na spratu, zastrtu, spremnu; onde nam pripremite.”   16 I izađoše njegovi učenici, te odoše u grad i nađoše kao što im reče, pa spremiše Pashu.   17 A kad je bilo veče, dođe sa Dvanaestoricom.   18 I kad su ležali za trpezom i jeli, reče Isus: „Zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas – koji jede sa mnom.”   19 Oni počeše da se žaloste i da mu govore jedan za drugim: „Da neću ja?”   20 A on im reče: „Jedan od Dvanaestorice koji umače sa mnom u zdelu.   21 Sin čovečji ide, doduše, kao što je napisano za njega, ali teško onom čoveku koji posreduje u izdajstvu Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj čovek.”   22 I kad su jeli, uze hleb, blagoslovi, izlomi i dade im i reče: „Uzmite, ovo je telo moje.”   23 I uze čašu, zahvali Bogu, dade im, te piše iz nje svi.   24 I reče im: „Ovo je moja krv zaveta, koja se proliva za mnoge.   25 Zaista kažem vam: neću više piti od roda čokotova do onoga dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.”   26 I otpojavši hvalu, izađoše na Maslinsku goru.   27 I reče im Isus: „Svi ćete se sablazniti, jer je napisano: ‘Udariću pastira, i ovce će se razbeći.’   28 Ali posle svoga vaskrsa ići ću pred vama u Galileju.”   29 A Petar mu reče: „Ako se i svi sablazne, ali ja neću.”   30 I reče mu Isus: „Zaista ti kažem da ćeš me se ti tri puta odreći danas – ove noći – pre no što petao dva puta zapeva.”   31 No on govoraše još upornije: „Ako bi trebalo da umrem s tobom, neću se odreći tebe.” A isto tako govorahu i svi ostali.   32 I dođoše na jedno mesto koje se zove Getsimanija, i reče svojim učenicima: „Sedite ovde dok se pomolim.”   33 I uze sa sobom Petra, Jakova i Jovana, te poče strepiti i tužiti,   34 i reče im: „Pretužna je moja duša do smrti; ostanite ovde i bdite.”   35 I otišavši malo dalje, padaše na zemlju i moljaše se, ako je moguće da ga mimoiđe ovaj čas,   36 i govoraše: „Ava, Oče, tebi je sve mogućno, pronesi ovu čašu mimo mene; ali ne što ja hoću, nego što ti hoćeš.”   37 Tada dođe i nađe ih kako spavaju, pa reče Petru: „Simone, spavaš? Zar ne mogade probdeti jedan čas?   38 Bdite i molite se da ne dođete u iskušenje; duh je srčan, ali je telo slabo.”   39 I opet ode te se pomoli izgovorivši istu molitvu.   40 I došavši, opet ih nađe kako spavaju, jer su im oči otežale, pa nisu znali šta da mu odgovore.   41 I dođe po treći put i reče im: „Stalno spavate i počivate! Dosta je, dođe čas, evo, predaju Sina čovečjeg u ruke grešnika!   42 Ustanite, hajdemo! Evo, približio se moj izdajnik.”   43 I odmah – dok je on još govorio – dođe Juda, jedan od Dvanaestorice, i s njim mnogi ljudi s mačevima i batinama – od prvosveštenika, književnika i starešina.   44 A njegov izdajnik beše dao znak njima: „Koga poljubim – onaj je; uhvatite ga i odvedite oprezno.”   45 I došavši, odmah mu priđe i reče: „Ravi”, i poljubi ga.   46 A oni staviše ruke na njega i uhvatiše ga.   47 A jedan od njih što tu stajahu poteže mač, udari prvosveštenikovog slugu, te mu odseče uho.   48 Isus pak odgovori i reče im: „Izađoste kao na razbojnika s mačevima i batinama da me uhvatite;   49 svaki dan sam bio kod vas u hramu i učio, pa me niste uhvatili. Ali Pisma treba da se ispune.”   50 Tada ga svi ostaviše i pobegoše.   51 A za njim iđaše neki mladić, ogrnut platnenom haljinom na golom telu, i njega uhvatiše.   52 No on ostavi platno, pa pobeže od njih go.   53 I odvedoše Isusa prvosvešteniku, pa se skupiše svi prvosveštenici, starešine i književnici.   54 A Petar pođe izdaleka za njim sve do u prvosveštenikovo dvorište. Seđaše sa slugama i grejaše se kod vatre.   55 A prvosveštenici i sav Sinedrion tražahu svedočanstvo protiv Isusa da ga ubiju, ali ne nalažahu.   56 Jer mnogi svedočahu lažno protiv njega, ali svedočanstva ne behu jednaka.   57 Neki pak ustaše i svedočahu lažno protiv njega govoreći:   58 „Mi čusmo kako on govori: ‘Ja ću razvaliti ovaj hram, načinjen rukama, pa ću za tri dana sagraditi drugi, koji neće biti načinjen rukama.’”   59 Pa ni takvo njihovo svedočanstvo ne beše jednako.   60 Tada stade prvosveštenik na sredinu i upita Isusa govoreći: „Zar ništa ne odgovaraš šta ovi svedoče protiv tebe?”   61 A on ćutaše i ne odgovori ništa. Prvosveštenik ga opet upita i reče mu: „Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?”   62 A Isus reče: „Ja sam, i videćete Sina čovečjeg kako sedi s desne strane sile i ide sa oblacima nebeskim.”   63 Na to prvosveštenik razdra svoje haljine i reče: „Šta nam još trebaju svedoci?   64 Čuli ste hulu; šta vam se čini?” A oni ga svi osudiše da je zaslužio smrt.   65 I neki počeše da pljuju na njega i da mu pokrivaju lice, da ga udaraju pesnicama i da mu govore: „Proreci!” I sluge ga udarahu po licu.   66 I kad je Petar bio dole u dvorištu, dođe jedna od prvosveštenikovih sluškinja,   67 pa videvši Petra kako se greje, pogleda ga i reče: „I ti beše sa Isusom Nazarećaninom?”   68 No on odreče govoreći: „Niti znam, niti razumem što govoriš.” I izađe napolje u predvorje, i petao zapeva.   69 A sluškinja ga vide i poče opet govoriti onima što tamo stajahu: „Ovaj je od njih.”   70 Ali on opet odricaše. Malo posle opet prisutni rekoše Petru: „Zaista si od njih, jer si i Galilejac.”   71 Tada on poče da se kune i zaklinje: „Ne znam toga čoveka o kojem govorite.”   72 I odmah po drugi put petao zapeva. A Petar se seti reči kako mu reče Isus: „Pre no što petao dva puta zapeva tri puta ćeš me se odreći.” I briznu u plač.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link