Jovan 211 Posle toga Isus se opet javio učenicima na Tiverijadskom moru; javio se, naime, ovako: 2 Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, Natanail iz Kane galilejske i Zevedejevi sinovi, i druga dvojica od njegovih učenika, behu zajedno. 3 Reče im Simon Petar: „Idem da lovim ribu.” Rekoše mu: „Idemo i mi s tobom.” Tako izađoše i uđoše u čamac, ali one noći ne uhvatiše ništa. 4 A kad je već bilo jutro, Isus stade na obalu; ali učenici nisu znali da je to Isus. 5 Reče im Isus: „Dečice, imate li šta za jelo?” Odgovoriše mu: „Nemamo.” 6 A on im reče: „Bacite mrežu s desne strane čamca i naći ćete.” Na to oni baciše i nisu više mogli da je vuku od mnoštva riba. 7 Tada reče Petru onaj učenik koga je Isus ljubio: „To je Gospod!” Simon Petar pak, čuvši da je to Gospod, opasa se ogrtačem, jer beše go, i skoči u more. 8 A drugi učenici dođoše čamcem vukući mrežu s ribom, jer ne behu daleko od zemlje, nego oko dvesta lakata. 9 Kad pak izađoše na zemlju, videše postavljen žar i ribu na njemu, i hleb. 10 Reče im Isus: „Donesite od riba šta ste sad uhvatili.” 11 Na to Simon Petar uđe u čamac i izvuče na obalu mrežu punu velikih riba – sto pedeset tri; iako ih je toliko bilo, mreža se ne pocepa. 12 Reče im Isus: „Dođite, obedujete.” Ali nijedan od učenika se nije usudio da ga ispita: „Ko si ti?”, znajući da je to Gospod. 13 Isus dođe i uze hleb, te dade njima, isto tako i ribu. 14 Ovo se već treći put Isus javio učenicima pošto je vaskrsao iz mrtvih. 15 A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: „Simone Jonin, ljubiš li me više od ovih?” Reče mu: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.” Reče mu: „Napasaj moje jaganjce.” 16 Reče mu opet, po drugi put: „Simone Jonin, ljubiš li me?” Reče mu: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.” Reče mu: „Čuvaj moje ovce.” 17 Reče mu po treći put: „Simone Jonin, voliš li me?” Petar se ražalosti što mu po treći put reče: „Voliš li me?” I reče mu: „Gospode, ti znaš sve, ti znaš da te volim.” Reče mu Isus: „Napasaj moje ovce! 18 Zaista, zaista, kažem ti: kad si bio mlađi, opasivao si se sam i išao si kuda si hteo; no kad ostariš, raširićeš svoje ruke, pa će te drugi opasati i odvesti kuda nećeš.” 19 A ovo je rekao nagoveštavajući kakvom će smrću proslaviti Boga. I kad mu to kaza, reče mu: „Hajde za mnom!” 20 Petar se obazre i vide kako za njima ide učenik koga je Isus ljubio, koji se na večeri naslonio na Isusove grudi i rekao: „Gospode, ko je tvoj izdajnik?” 21 Videvši ovoga, Petar reče Isusu: „Gospode, a šta će ovaj?” 22 Reče mu Isus: „Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti pođi za mnom.” 23 Tako se raširi ova reč među braćom da onaj učenik neće umreti; no, Isus mu nije rekao da neće umreti, nego: „Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?” 24 Ovo je učenik koji svedoči za ovo i koji je napisao ovo, i znamo da je njegovo svedočanstvo istinito. 25 A ima i mnogo čega drugog što Isus učini, koje – kad bi se zapisalo jedno po jedno – mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet. Prethodno · Početna strana · Link
|