Jovan 20

1 A u prvi dan nedelje, rano, dok je još bio mrak, Marija Magdalena dođe na grob i vide da je kamen podignut s groba.   2 Tada otrča i dođe Simonu Petru i drugom učeniku, koga je Isus ljubio, te im reče: „Uzeše Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga položili.”   3 A Petar i taj drugi učenik izađoše i pođoše prema grobu.   4 Obojica su, naime, trčali zajedno; ali je drugi učenik trčao brže od Petra i prvi došao do groba.   5 I nadnevši se, vide zavoje gde leže, ali ne uđe.   6 Zatim stiže i Simon Petar, koji je išao za njim, pa uđe u grob; i vide platnene zavoje gde leže,   7 a ubrus, koji je bio na Isusovoj glavi, nije ležao sa zavojima, nego je bio posebno savijen na jednom mestu.   8 Tada uđe i drugi učenik, koji je prvi stigao na grob, pa vide i poverova.   9 Oni, naime, još nisu razumeli Pismo da on treba da vaskrsne iz mrtvih.   10 Tako učenici opet odoše kući.   11 Marija je pak stajala napolju kod groba i plakala. I kako je plakala, nadnese se nad grob   12 i vide dva anđela kako sede u belim haljinama tamo gde je ležalo Isusovo telo, i to jedan čelo glave, a drugi kraj nogu.   13 I ovi joj rekoše: „Ženo, što plačeš?” Ona im reče: „Uzeše moga Gospoda i ne znam gde su ga stavili.”   14 Rekavši to, obazre se natrag i vide Isusa kako stoji, ali nije znala da je to Isus.   15 Isus joj reče: „Ženo, što plačeš? Koga tražiš?” Misleći da je to vrtar, ona mu reče: „Gospodine, ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga položio, pa ću ga ja uzeti.”   16 Reče joj Isus: „Marija!” Ona se osvrnu i reče mu jevrejski: „Ravuni”, što znači „učitelju”.   17 Isus joj reče: „Ne dotiči me, jer još nisam otišao gore Ocu. Nego idi mojoj braći i reči im: ‘Ja idem gore svome Ocu – i Ocu vašem, svome Bogu – i Bogu vašem.’”   18 Marija Magdalena dođe i javi učenicima da je videla Gospoda i da joj je ovo rekao.   19 Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uveče, kad su bila zatvorena vrata gde su bili učenici zbog straha od Judejaca, dođe Isus, te stade na sredinu i reče im: „Mir vam!”   20 Ovo reče i pokaza im ruke i rebra. Na to se učenici obradovaše što su videli Gospoda.   21 Tada im Isus opet reče: „Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas.”   22 Rekavši to, nadahnu ih i reče im: „Primite Duha Svetoga!   23 Kojima oprostite grehe, opraštaju im se; kojima zadržite, zadržani su.”   24 A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše s njima kad je Isus došao.   25 Stoga mu drugi učenici rekoše: „Videli smo Gospoda.” No on im reče: „Ako ne vidim ožiljak od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u ranu od klinova, i ne stavim svoju ruku u njegova rebra, neću poverovati.”   26 I posle osam dana opet su njegovi učenici bili unutra, a Toma s njima. Vrata su bila zatvorena, Isus dođe, stade na sredinu i reče: „Mir vam!”   27 Zatim reče Tomi: „Pruži svoj prst ovde i vidi moje ruke, i pruži svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran nego veran.”   28 Toma odgovori i reče mu: „Gospod moj i Bog moj!”   29 Reče mu Isus: „Poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše, a poverovaše.”   30 I mnoga druga čuda učini Isus pred učenicima koja nisu zapisana u ovoj knjizi;   31 a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos – Sin Božji, i da verujući imate život u njegovo ime.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link