Rimljanima 15

1 Mi pak jaki dužni smo da snosimo slabosti slabih, a ne da se ponašamo kako se nama dopada.   2 Svaki od nas neka se trudi da bližnjeg zadovolji – na dobro i za nazidanje.   3 Jer ni Hristos nije ugađao samom sebi, nego kao što je napisano: „Pogrde onih koji tebe grde padoše na me.”   4 Sve, naime, što je unapred napisano, napisano je nama za pouku da strpljivošću i utehom Pisma imamo nadu.   5 A Bog, tvorac strpljivosti i utehe, neka vam da dâ među sobom složno mislite po volji Isusa Hrista,   6 da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca, Gospoda našega Isusa Hrista.   7 Zato prihvatajte jedan drugoga kao što je i Hristos primio vas na slavu Božju.   8 Kažem, naime, da je Hristos poslužio obrezanima za istinu Božju da utvrdi očevima dana obećanja,   9 a mnogobošci slave Boga zbog njegovog milosrđa, kao što je napisano: „Zato ću te ispovedati među mnogobošcima i pevaću imenu tvome.”   10 I opet govori: „Veselite se, mnogobošci, s njegovim narodom!”   11 I opet: „Hvalite Gospoda svi mnogobošci i neka ga slave svi narodi!”   12 I Isaija opet govori: „Doći će izdanak iz korena Jesejeva i onaj koji ustaje da vlada nad mnogobošcima, u njega će se mnogobošci uzdati.”   13 A Bog naše nade neka vas ispuni svakom radošću i mirom u veri, da imate izobilnu nadu silom Duha Svetoga.   14 A ja sam, braćo moja, i sam uveren za vas da ste i sami puni dobrote, ispunjeni svakim znanjem, kadri i jedan drugoga umudrite.   15 A delimično sam vam malo odlučnije pisao, želeći da vas podsetim po blagodati koju mi je Bog dao,   16 da budem služitelj Hrista Isusa za mnogobošce, koji vrši svetu službu jevanđelja Božjeg, da mnogobošci kao prinos budu ugodni, osvećeni Duhom Svetim.   17 Mogu, dakle, da se hvalim u Hristu Isusu za sve što sam učinio služeći Bogu;   18 jer se neću usuditi da kažem nešto što Hristos nije učinio preko mene da bi mnogobošce doveo do poslušnosti, rečju ili delom,   19 silom čudnih znakova i čuda, silom Duha Svetoga, tako da sam od Jerusalima pa naokolo sve do Ilirika ispunio jevanđeljem o Hristu.   20 Ali sam pritom smatrao za čast da ne objavljujem jevanđelje onde gde je Hristos već poznat da ne bih zidao na tuđem temelju,   21 nego kako je napisano: „Videće ga oni kojima o njemu nije ništa javljeno i razumeće oni koji nisu čuli.”   22 Toga radi bio sam mnogo puta sprečen da dođem k vama.   23 A sad, nemajući više polja rada u ovim krajevima, a od mnogo godina žudim da dođem k vama.   24 Kad pođem u Španiju, nadam se da ću vas na prolasku videti i da ćete me vi otpratiti onamo kad se najpre vas donekle nasitim.   25 Sada pak, služeći svetima, idem u Jerusalim.   26 Jer Makedonija i Ahaja odlučiše da skupe neku zajedničku pomoć za siromahe među svetima u Jerusalimu.   27 Oni su to odlučili, a i dužni su im. Jer kad su mnogobošci postali učesnici u njihovim duhovnim dobrima, dužni su da im posluže i u njihovim telesnim potrebama.   28 Kad, dakle, svršim ovo i potvrdim im ovaj plod, poći ću preko vas u Španiju.   29 A znam da ću dolazeći k vama doći s punim blagoslovom Hristovim.   30 Molim vas uz to, braćo, u Gospodu našem Isusu Hristu i u ljubavi Duha – da se borite sa mnom moleći se Bogu za mene,   31 da se izbavim od nepokornih u Judeji i da moja služba za Jerusalim bude po volji svetima,   32 te da vam po Božjoj volji s radošću dođem i odmorim se s vama zajedno.   33 A Bog mira neka je sa svima vama. Amin.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link