Peta knjiga Mojsijeva 1

1 Ovo su reči koje izgovori Mojsije celom Izrailju s one strane Jordana u pustinji, u Arabi naspram Sufa, između Farana, Tofola, Lovona, Asirota i Dizava.   2 Jedanaest dana hoda je od Horiva, preko gore Sir, do Kadis-Varnije.   3 Četrdesete godine prvog dana jedanaestog meseca kaza Mojsije sinovima Izrailjevim sve što mu je Gospod zapovedio za njih.   4 Pošto je pobedio Siona, cara amorejskog, koji je živeo u Esevonu, i Oga, cara vasanskog, koji je živeo u Astarotu i Edrainu,   5 s one strane Jordana, u zemlji moavskoj, poče Mojsije da izlaže ovaj zakon govoreći:   6 „Gospod, Bog naš, reče nam na Horivu govoreći: ‘Dosta ste bili na ovoj gori.   7 Okrenite se i pođite ka gorama i dolinama, ka Negevu i obali morskoj, ka zemlji hananskoj, ka Livanu, sve do velike reke Eufrata.   8 Vidite, pred vas stavljam ovu zemlju. Uđite u nju i zauzmite tu zemlju! Gospod se zakleo ocima vašim Avraamu, Isaku i Jakovu da će im je dati i potomcima njihovim posle njih.’   9 Tada sam vam rekao govoreći: ‘Ne mogu da vas vodim sam.   10 Gospod, Bog vaš, umnožio vas je i sada vas ima kao zvezda na nebu!   11 Neka vas Gospod, Bog otaca vaših, umnoži još hiljadu puta više! Neka vas blagoslovi kao što vam je obećao!   12 Kako da ja sam nosim vaš teret, vaše breme i vaše svađe?   13 Dajte iz svojih plemena ljude mudre, razumne i ugledne da vam ih postavim za poglavare!’   14 Vi ste mi tada odgovorili i kazali: ‘Dobro je to što predlažeš da uradiš!’   15 Tada sam izabrao među vašim plemenskim vođama ljude mudre i ugledne. Postavio sam vam ih za starešine nad hiljadom, stotinike, pedesetare, desetare i pisare po plemenima vašim.   16 Tada sam naložio i sudijama vašim: ‘Saslušajte braću svoju. Sudite pravično između čoveka i brata njegovog, ili došljaku.   17 Kad sudite, ne gledajte ko je ko. Saslušajte maloga kao i velikoga. Ne bojte se ničega! Sud je Božji! Ako je neka stvar teška, dajte je meni da je ispitam.’   18 Tako sam vam onda naložio šta da radite.   19 Potom krenusmo od Horiva i pređosmo onu pustinju, veliku i strašnu, koju ste videli dok smo išli ka gorama amorejskim. Tako nam je naredio Gospod, Bog naš. Stigosmo u Kadis-Varniju.   20 Tada vam rekoh: ‘Dođoste do gora amorejskih, koje nam daje Gospod, Bog vaš.   21 Pogledaj, Gospod, Bog tvoj, dao ti je tu zemlju! Idi i uzmi je, kao što ti je rekao Gospod, Bog otaca tvojih! Ne boj se i ne plaši se!’   22 Tada svi vi dođoste i rekoste mi: ‘Hajde da pošaljemo ljude ispred nas da izvide zemlju, da nam pokažu put kojim ćemo ići i u koje gradove ćemo doći.’   23 Predlog mi se svideo. Izabrao sam dvanaest ljudi između vas, po jednog iz svakog plemena.   24 Oni krenuše i stigoše u brda do eškolske doline i razgledaše zemlju.   25 Nabraše plodove one zemlje, doneše nam ih i izvestiše govoreći: ‘Dobra je zemlja koju nam Gospod, Bog naš, daje!’   26 Međutim, vi ne htedoste ići, nego se suprotstaviste zapovesti Gospoda, Boga svoga.   27 Gunđali ste u šatorima svojim i govorili: ‘Zato što nas Gospod mrzi, zato nas je izveo iz zemlje egipatske da nas preda u ruke Amorejcima kako bi nas uništio.   28 Kuda da idemo? Braća naša nas uplašiše kad su rekla da su ljudi tamo veći i jači od nas, a gradovi veliki i zidine im do neba. Rekoše da su videli i sinove Enakove!’   29 Ja vam tada rekoh: ‘Ne bojte se i ne plašite ih se!   30 Gospod, Bog vaš, koji ide pred vama, boriće se za vas kao što je to činio na vaše oči u Egiptu’,   31 takođe u pustinji, gde si video kako te je nosio Gospod, Bog tvoj, kao što čovek nosi sina svoga. I to celim putem kojim ste išli, dok ne dođoste do ovoga mesta!   32 Uprkos tome, vi niste verovali Gospodu, Bogu svome.   33 Onome koji je išao pred vama putem, tražeći vam mesto za konačište. Noću je išao u ognju da vam osvetljava put, a danju u oblaku.   34 Kad Gospod ču viku vašu, razgnevi se i zakle se govoreći:   35 ‘Nijedan iz ovoga naraštaja neće videti onu lepu zemlju za koju sam se zakleo da ću je dati ocima vašim.   36 Izuzimam Haleva, sina Jefonijinog. On će je videti i daću njemu i sinovima njegovim zemlju koju je prohodio jer je u svemu pratio Gospoda!’   37 Zbog vas se Gospod rasrdi i na mene i reče: ‘Ni ti nećeš ući tamo!   38 Isus, sin Navinov, koji te služi, ući će tamo. Njega ohrabri jer će on Izrailj uvesti u posed.   39 Deca vaša, za koju rekoste da će postati roblje, sinovi vaši, koji danas ne razlikuju dobro i zlo, oni će ući onamo! Njima ću je dati i oni će je posedovati!   40 Vi se okrenite i idite u pustinju, prema Crvenom moru!’   41 Tada mi vi odgovoriste i rekoste: ‘Sagrešismo Gospodu! Ići ćemo i borićemo se, kako nam je zapovedio Gospod, Bog naš!’ Svaki od vas uze svoje oružje i lakomisleno pođoste na goru.   42 Tada mi Gospod kaza: ‘Reci im: Ne idite gore i ne ratujte jer nisam sa vama! Bićete pobeđeni od neprijatelja svojih!’   43 Ja vam rekoh, ali ne poslušaste. Suprotstavili ste se zapovesti Gospodnjoj i drsko pođoste u gore.   44 Tada izađoše Amorejci koji su živeli u gorama pred vas. Pojuriše za vama kao pčele i tukoše vas od Sira do Orme.   45 Tada ste se vratili i plakali pred Gospodom. Međutim, Gospod ne ču vaš glas, niti okrenu uvo svoje ka vama.   46 Tako ostadoste dugo u Kadisu dok ste tu boravili.”  

Sledeće · Početna strana · Link