Matej 18

1 Onoga časa pristupiše učenici Isusu govoreći: „Ko je, dakle, najveći u carstvu nebeskom?”   2 I dozva dete, postavi ga među njih   3 i reče: „Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko.   4 Koji se, dakle, ponizi kao ovo dete, taj je najveći u carstvu nebeskom.   5 I ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima.   6 A ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se o vrat njegov obesi magareći žrvanj i da potone u dubinu morsku.   7 Teško svetu od sablazni, jer moraju sablazni doći, ali teško čoveku čijim posredstvom sablazan dolazi.   8 Ako te tvoja ruka ili tvoja noga sablažnjava, odseci je i baci od sebe; bolje ti je da uđeš u život kljast i hrom nego sa dve ruke ili dve noge da te bace u oganj večni.   9 A ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe; bolje ti je da s jednim okom uđeš u život nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.   10 Gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kažem da njihovi anđeli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca koji je na nebesima. [   11 Jer Sin čovečji je došao da spase što je izgubljeno.]   12 Šta vam se čini? Ako neki čovek ima sto ovaca, pa jedna od njih zaluta, neće li ostaviti devedeset devet u gori i poći da traži zalutalu?   13 I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da joj se raduje više nego onim devedeset devet koje nisu zalutale.   14 Tako nije volja Oca vašega nebeskog da propadne jedan od ovih malih.   15 Ako ti zgreši tvoj brat, idi i pokaraj ga nasamo. Ako te posluša, dobio si svoga brata.   16 Ako pak ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu da se ustima dvojice ili trojice svedoka utvrdi svaka reč.   17 A ako njih ne posluša, kaži crkvi, pa ako ne posluša ni crkvu, neka ti bude kao mnogobožac i carinik.   18 Zaista, kažem vam: što god svežete na zemlji, biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu.   19 Opet vam zaista kažem: ako se dvojica od vas na zemlji slože u svakoj stvari koju zamole, daće im Otac moj koji je na nebesima.   20 Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, onde sam ja među njima.”   21 Tada priđe Petar i reče mu: „Gospode, koliko puta će sagrešiti brat moj prema meni i ja da mu oprostim? Do sedam puta?”   22 Reče mu Isus: „Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam.   23 Zato je carstvo nebesko slično caru koji je hteo da se obračuna sa svojim slugama.   24 A kad se poče obračunavati, dovedoše mu jednoga koji je dugovao deset hiljada talanata.   25 I kako nije imao da vrati, zapovedi gospodar da prodadu njega i njegovu ženu i decu i sve što je imao, i da se naplata izvrši.   26 Tada sluga pade i klanjaše mu se govoreći: ‘Gospodaru, budi strpljiv prema meni i sve ću ti platiti.’   27 A gospodar se smilova na onoga slugu, otpusti ga i dug mu oprosti.   28 Ali onaj sluga izađe, te nađe jednog od svojih drugova u službi koji mu je dugovao sto dinara, uhvati ga i stade ga daviti govoreći: ‘Vrati ako šta duguješ!’   29 Tada pade pred njega njegov drug i moljaše ga govoreći: ‘Imaj strpljenja prema meni i vratiću ti.’   30 Ali on ne htede, nego ode i baci ga u tamnicu dok ne plati dug.   31 Videvši, dakle, njegovi drugovi šta se dogodilo, ožalostiše se veoma, otidoše i obavestiše svoga gospodara o svemu što se dogodilo.   32 Tada ga pozva njegov gospodar i reče mu: ‘Zli slugo, oprostio sam ti sav onaj dug jer si me molio.   33 Zar nije trebalo da se i ti smiluješ na svoga druga u službi kao što sam se ja na tebe smilovao?’   34 I razgnevi se njegov gospodar i predade ga mučiteljima dok mu ne plati sav dug.   35 Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama ako svaki ne oprosti od sveg srca svoga bratu svome.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link