Luka 5

1 Kad je narod hrlio k njemu i slušao reč Božju, a on stajao kod Genesaretskog jezera,   2 vide dva čamca kraj obale; ribari su izašli iz njih i ispirali mreže.   3 Ušavši u jedan od tih čamaca, koji je bio Simonov, zamoli ga da malo odmakne od kopna. Potom sede i učaše narod iz čamca.   4 A kad presta da govori, reče Simonu: „Navezi na dubinu i bacite svoje mreže za lov.”   5 Simon mu odgovori i reče: „Učitelju, svu noć smo se trudili i nismo uhvatili ništa, ali na tvoju reč baciću mreže.”   6 I kad to učiniše, uhvatiše mnoštvo riba; mreže su im se čak cepale.   7 I dadoše znak drugovima u drugom čamcu da dođu i da im pomognu. I dođoše, pa napuniše oba čamca, tako da su tonuli.   8 Videvši to pak Simon Petar, pripade Isusovima kolenima i reče: „Idi od mene, Gospode, jer sam grešan čovek.”   9 Zaprepašćenje, naime, obuze njega i sve koji su bili s njim zbog ulova riba što uloviše,   10 a isto tako i Zevedejeve sinove Jakova i Jovana, koji su bili Simonovi drugovi. Tada Isus reče Simonu: „Ne boj se; odsad ćeš loviti ljude.”   11 I izvukoše čamce na obalu, ostaviše sve i odoše za njim.   12 I kad je bio u jednom gradu, gle, čovek sav gubav videvši Isusa pade ničice i zamoli ga govoreći: „Gospode, ako hoćeš, možeš da me očistiš.”   13 Tada pruži ruku, dotače ga i reče: „Hoću, budi čist.” I odmah guba spade s njega.   14 I zapovedi mu da nikome ne kaže, nego: „Idi, pokaži se svešteniku i prinesi žrtvu za svoje očišćenje, kako je to naložio Mojsije, za svedočanstvo njima.”   15 Ali se glas o njemu još više širio, te se mnogi narod sticao da ga sluša i da se isceljuje od svojih bolesti.   16 A on se povlačio u usamljena mesta i molio se Bogu.   17 I kad je jednog dana učio, sedeli su fariseji i učitelji Zakona koji su došli iz svih galilejskih i judejskih sela i iz Jerusalima; a on je iscelivao silom Gospodnjom.   18 I, gle, ljudi doneše na postelji čoveka koji je bio oduzet, te gledahu da unesu i stave pred njega.   19 I ne našavši puta da ga unesu – zbog naroda – popeše se na krov i spustiše ga kroz krov s posteljom na sredinu pred Isusa.   20 I kad vide njihovu veru, reče: „Čoveče, opraštaju ti se tvoji gresi.”   21 Tada počeše književnici i fariseji da razmišljaju govoreći: „Ko je ovaj što huli na Boga? Ko može da oprašta grehe sem jedinoga Boga?”   22 Isus je pak shvatio njihove misli, te im u odgovoru reče: „Šta premišljate u svojim srcima?   23 Šta je lakše, reći: ‘Oproštaju ti se tvoji gresi’ ili ‘Ustani i hodaj’?   24 Ali da znate da Sin čovečji ima vlast na zemlji da oprašta grehe.” Reče oduzetome: „Tebi govorim, ustani i digni svoju postelju, pa idi svojoj kući.”   25 I odmah usta pred njima, podiže postelju na kojoj je ležao, pa ode svojoj kući slaveći Boga.   26 I svi su bili ushićeni, slavili su Boga i puni straha govorahu: „Danas smo videli čudne stvari.”   27 I posle toga izađe, te vide carinika po imenu Levije kako sedi na carinarnici. I reče mu: „Hajde za mnom.”   28 Tada on ostavi sve, usta i pođe za njim.   29 I Levije mu priredi veliku čast u svojoj kući; bilo je i mnogo carinika i drugih ljudi s njima za trpezom.   30 A fariseji i njihovi književnici su gunđali njegovim učenicima govoreći: „Zašto jedete i pijete s carinicima i grešnicima?”   31 Isus pak odgovori i reče im: „Lekar nije potreban zdravima nego bolesnima;   32 nisam došao da pozovem pravednike, nego grešnike na pokajanje.”   33 A oni mu rekoše: „Jovanovi učenici često poste i mole se Bogu, farisejski učenici isto tako, a tvoji jedu i piju.”   34 Isus im pak reče: „Možete li navesti svatove da poste dok je mladoženja s njima?   35 Nego će doći dani kad mladoženja bude otet od njih, onda će postiti u te dane.”   36 A reče im i priču: „Niko ne dere zakrpu od nove haljine i ne stavlja na staru haljinu; inače novu cepa, a staroj ne pristaje zakrpa od nove.   37 I niko ne sipa novo vino u stare mehove; inače će novo vino proderati mehove, ono će se prosuti, a mehovi će propasti;   38 nego novo vino treba sipati u nove mehove.   39 I niko ko je pio staro ne želi novo; jer kaže: ‘Staro je dobro.’”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link