Luka 1

1 Pošto su mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama,   2 onako kako nam predaše oni koji su od početka bili očevici i služitelji reči,   3 naumih i ja – pošto sam sve tačno ispitao od početka – da ti napišem po redu, ugledni Teofile,   4 da uvidiš istinitost onoga o čemu si poučen.   5 U vreme judejskog cara Iroda beše jedan sveštenik po imenu Zaharija, od Avijine črede, i njegova žena, od Aronovih kćeri, po imenu Jelisaveta.   6 Oboje behu pravedni pred Bogom, živeći bez mane po svim zapovestima i naredbama Gospodnjim.   7 Decu nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje zađoše u godine.   8 Kad je on kao sveštenik služio pred Bogom po redu svoje črede,   9 po običaju sveštenstva, pade na njega kocka da uđe u hram Gospodnji i kadi,   10 a za to vreme kađenja sve mnoštvo naroda molilo se napolju.   11 Tada mu se pojavi anđeo Gospodnji stojeći s desne strane kadionog žrtvenika.   12 Videvši ga, Zaharija se uznemiri i strah ga spopade.   13 Ali mu anđeo reče: „Ne plaši se, Zaharija, jer je uslišena tvoja molitva i tvoja žena Jelisaveta rodiće ti sina, a ti treba da mu nadeneš ime Jovan.   14 Radovaćeš se i veselićeš se, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju.   15 Jer će biti velik pred Gospodom, neće piti ni vina ni žestoka pića, a Duha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke,   16 te će obratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu.   17 On će ići pred njim u Ilijinom duhu i sili da obrati srca otaca prema deci i nepokorne na pravedničku razboritost, da pripremi Gospodu uređen narod.”   18 Zaharija pak reče anđelu: „Po čemu ću to poznati? Ja sam, naime, star, a i žena mi je zašla u godine.”   19 Odgovori anđeo i reče mu: „Ja sam Gavrilo, koji stoji pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radosnu vest.   20 I evo, onemećeš i nećeš moći da progovoriš do onoga dana kad će se ovo dogoditi zato što nisi poverovao mojim rečima koje će se ispuniti u svoje vreme.”   21 A narod je iščekivao Zaharija i čudio se što se dugo zadržao u hramu.   22 A kad je izišao, nije mogao da im govori, i uvideše da mu se neko javio u hramu. I on im davaše znake glavom i osta nem.   23 I kad se navršiše dani njegove službe, ode svojoj kući.   24 A posle ovih dana zače njegova žena Jelisaveta i krila se pet meseci govoreći:   25 „Tako mi je učinio Gospod u vreme kad pogleda na mene da skine moju sramotu među ljudima.”   26 A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret   27 devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josif, iz Davidovog doma; devojka se zvala Marija.   28 I ušavši k njoj anđeo reče: „Raduj se ti što si stekla milost, Gospod je s tobom [blagoslovena si među ženama].”   29 Ona se uplaši na ovu reč i razmišljaše kakav bi to pozdrav bio.   30 Tada joj anđeo reče: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost u Boga.   31 I, gle, začećeš i rodićeš sina; i nadenućeš mu ime Isus.   32 On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida,   33 te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja.”   34 A Marija reče anđelu: „Kako će to biti kad ne znam muža?”   35 Anđeo pak odgovori i reče joj: „Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati Sin Božji.   36 I vidi, tvoja rođaka Jelisaveta, i ona zače sina u svojoj starosti; ovo je šesti mesec njoj koju zovu nerotkinjom,   37 jer je svaka reč Božja moćna.”   38 Na to Marija reče: „Evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude kako si kazao!” I anđeo ode od nje.   39 U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad,   40 pa uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu.   41 Kad Jelisaveta ču Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi, i napuni se Duha Svetoga Jelisaveta,   42 te povika iz glasa i reče: „Blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje!   43 I otkud mi to da majka moga Gospoda dođe k meni?   44 Jer, gle, kad glas tvoga pozdrava dođe do mojih ušiju, zaigra dete od radosti u mojoj utrobi.   45 I blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao.”   46 Marija pak reče: „Veliča duša moja Gospoda   47 i obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju,   48 što pogleda na poniznost svoje služiteljke. Jer, gle, odsad će me svi naraštaji smatrati blaženom   49 što mi velika dela učini Silni, i sveto je ime njegovo,   50 i milostiv je od kolena do kolena onima koji ga se boje.   51 Svojom rukom učini silu, razbi ohole u mislima njihovog srca.   52 Zbaci vladare s prestola i uzvisi ponizne,   53 gladne nasiti dobrima, a bogate otpusti prazne.   54 Prihvati Izrailja, svoga slugu, da se seti milosti,   55 kao što reče našim očevima, Avraamu i njegovom potomstvu doveka.”   56 A Marija osta s njom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući.   57 Jelisaveti pak dođe vreme da rodi i rodi sina.   58 I čuše njeni susedi i rođaci da joj je Gospod ukazao veliku milost, te se radovahu s njom.   59 A u osmi dan dođoše da obrežu dete i nazivahu ga Zaharija – po imenu njegovog oca.   60 Ali njegova majka progovori i reče: „Ne, nego će se zvati Jovan.”   61 Rekoše joj: „Nema nikoga u tvojoj rodbini koji se tako zove.”   62 I znacima upitaše njegovog oca da kaže kako bi on želeo da se dete zove.   63 I zaiska pločicu za pisanje, pa napisa: „Jovan je njegovo ime.” I svi se začudiše.   64 A njegova usta i jezik se odmah otvoriše, pa govoraše slaveći Boga.   65 I strah obuze sve njihove susede, te se u celom gorskom kraju Judeje govorilo o svemu ovome,   66 pa svi koji su čuli primiše to u svoja srca govoreći: „Šta će to biti od ovoga deteta?” Jer ruka Gospodnja beše s njim.   67 A Zaharija, njegov otac, napuni se Duha Svetoga i izgovori proročke reči:   68 „Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, što je posetio i ispunio svoj narod   69 i podigao nam rod spasenja u domu svoga sluge Davida,   70 kao što je obećao od davnina kroz usta svojih svetih proroka   71 spasenje od naših neprijatelja i iz ruke svih koji nas mrze,   72 da učini milost našim očevima i da se seti svoga svetog saveza,   73 zakletve kojom se zakleo našem ocu Avraamu, da će nam dati   74 da mu služimo bez straha izbavljeni od neprijateljske ruke   75 u svetosti i pravednosti pred njim u sve naše dane.   76 A ti, dete, zvaćeš se prorok Svevišnjega jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš njegove puteve,   77 da naučiš njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih grehova,   78 milosrdnim srcem našeg Boga, kojim će nas posetiti svetlost s visine,   79 da zasvetli onima što sede u mraku i senci smrti, da uputi naše noge na put mira.”   80 A dete je raslo i jačalo duhom, i bilo je u pustinji do dana njegovog istupanja pred Izrailj.  

Sledeće · Početna strana · Link