Jovan 8

1 Isus ode na Maslinsku goru.   2 A ujutru dođe opet u hram, i sav je narod dolazio k njemu, a on sede i učaše ih.   3 Tada književnici i fariseji dovedoše jednu ženu uhvaćenu u preljubi, pa je postaviše u sredinu   4 i rekoše mu: „Učitelju, ova žena je uhvaćena upravo kad je činila preljubu.   5 A Mojsije nam je u Zakonu naredio da takve žene kamenjem ubijemo. Šta ti kažeš na to?”   6 Ovo pak rekoše kušajući ga, da bi imali za šta da ga optuže. No Isus se saže dole i pisaše prstom po zemlji.   7 Ali kako su ga i dalje pitali, ispravi se i reče im: „Ko je od vas bezgrešan, neka prvi baci kamen na nju.”   8 I opet se saže, te pisaše po zemlji.   9 A oni čuvši to izlažahu jedan po jedan, počevši od najstarijih do poslednjih. Tako osta sam Isus i žena, stojeći na sredini.   10 Isus se tada ispravi i reče joj: „Ženo, gde su? Nijedan te ne osudi?”   11 Ona reče: „Niko, Gospode.” Na to joj Isus reče: „Ne osuđujem te ni ja; idi i odsad više ne greši.”   12 Opet prozbori Isus govoreći: „Ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, neće hoditi po tami, nego će imati životnu svetlost.”   13 Fariseji pak rekoše: „Ti svedočiš sam za sebe; nije istinito tvoje svedočanstvo.”   14 Odgovori Isus i reče im: „I ako svedočim za sebe samoga, moje svedočanstvo je istinito, jer znam odakle sam došao i kuda idem; a vi ne znate odakle dolazim niti kuda idem.   15 Vi sudite po spoljašnjosti, ja ne sudim nikome.   16 Ako ja i sudim, moj sud je istinit, jer nisam sam, nego ja i Otac koji me je poslao.   17 I u vašem zakonu stoji napisano da je istinito svedočanstvo dvojice ljudi.   18 Ja svedočim za sebe, a svedoči za mene i Otac koji me je poslao.”   19 Tada mu rekoše: „Gde je tvoj otac?” Odgovori Isus: „Ne znate ni mene ni moga Oca; kad biste znali mene, znali biste i moga Oca.”   20 Ove reči je izgovorio kod riznice kad je učio u hramu; niko ga ne uhvati jer još ne beše došao njegov čas.   21 Tada im opet reče: „Ja odlazim i tražićete me, i umrećete u svom grehu. Kuda ja odlazim – vi ne možete doći.”   22 Na to Judejci rekoše: „Da neće da se ubije kad kaže: ‘Kud ja odlazim, vi ne možete doći’?”   23 Reče im još: „Vi potičete odozdo, ja sam odozgo; vi ste od ovoga svega, ja nisam od ovoga sveta.   24 Dobro vam rekoh da ćete umreti u svojim gresima; ako, naime, ne poverujete da sam to ja, umrećete u svojim gresima.”   25 Tada mu rekoše: „Ko si ti?” Reče im Isus: „Što vam uopšte i govorim?   26 Imam mnogo da govorim o vama i da sudim; ali je istinit onaj koji me je poslao i ja govorim svetu ono što sam čuo od njega.”   27 Nisu shvatili da im je govorio o Ocu.   28 Zato im reče Isus: „Kad podignete Sina čovečjeg, tada ćete saznati da sam to ja i da ništa ne činim sam od sebe, nego govorim ono što me je naučio Otac.   29 I sa mnom je onaj koji me je poslao; nije me ostavio samog, jer ja svagda činim ono što je njemu ugodno.”   30 Kad je ovo govorio, mnogi poverovaše u njega.   31 Stoga reče Isus Judejcima koji su mu poverovali: „Ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji učenici,   32 i saznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.”   33 Odgovoriše mu: „Mi smo Avraamovo potomstvo i nikad nikome nismo robovali. Kako ti govoriš: ‘Bićete slobodni?’”   34 Odgovori im Isus: „Zaista, zaista, kažem vam da je svaki koji greši rob greha.   35 A rob ne ostaje u kući doveka; Sin ostaje doveka.   36 Ako vas, dakle, Sin oslobodi, bićete stvarno slobodni.   37 Znam da ste Avraamovo potomstvo; ali tražite da me ubijete zato što moja reč nema mesta u vama.   38 Ja govorim ono što sam video od svoga Oca; činite i vi što ste čuli od vašega oca.”   39 Odgovoriše i rekoše mu: „Avraam je naš otac.” Isus im reče: „Ako ste Avraamova deca, činite Avraamova dela.   40 Vi, međutim, sada tražite da ubijete mene, čoveka koji vam je kazao istinu koju je čuo od Boga. Avraam tako šta nije učinio.   41 Vi činite dela svoga oca.” Rekoše mu: „Mi nismo rođeni iz bluda, jednog oca imamo – Boga.”   42 Reče im Isus: „Kad bi Bog bio vaš otac, voleli biste mene; jer sam ja od Boga izašao i došao; i nisam sam od sebe došao, nego me je on poslao.   43 Zašto ne razumete moj govor? Zato što ne možete da slušate moju reč.   44 Vi potičete od oca đavola i hoćete da činite želje svoga oca. On je bio ubica ljudski od početka i u istini se nije učvrstio, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, od svoga govori, pošto je laža i otac laži.   45 Meni ne verujete što vam govorim istinu.   46 Ko me od vas prekoreva za greh? Ako govorim istinu, zašto mi vi ne verujete?   47 Ko je od Boga, sluša reči Božje; zato vi ne slušate što niste od Boga.”   48 Odgovoriše Judejci i rekoše mu: „Ne govorimo li mi lepo da si ti Samarićanin i da je demon tebi?”   49 Odgovori Isus: „Nemam ja demona, nego poštujem svoga Oca, a vi me prezirete.   50 Ja ne tražim svoje slave; ima ko traži i sudi.   51 Zaista, zaista, kažem vam: ako ko održi moju reč, neće videti smrti doveka.”   52 Rekoše mu Judejci: „Sad smo saznali da je demon u tebi. Avraam je umro, a i proroci. Ti pak kažeš: ‘Ako ko sačuva moju reč, neće okusiti smrti doveka.’   53 Da nisi ti veći od oca našega Avraama, koji je umro? I proroci pomreše; za koga se ti sam izdaješ?”   54 Odgovori Isus: „Ako ja proslavljam samoga sebe, ništavna je moja slava; mene proslavlja moj Otac, za koga vi govorite da je vaš Bog,   55 i – vi ga niste upoznali, a ja ga poznajem. I kad bih rekao da ga ne znam, bio bih laža, kao i vi; nego, znam ga i držim njegovu reč.   56 Avraam, otac vaš, radovao se da vidi moj dan, i video je i obradovao se.”   57 Na to mu rekoše Judejci: „Nemaš još pedeset godina, a video si Avraama?”   58 Reče im Isus: „Zaista, zaista, kažem vam: ja postojim pre no što se Avraam rodio.”   59 Tada uzeše kamenje da bace na njega, ali se Isus sakri i izađe iz hrama.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link