Jovan 6

1 Posle toga ode Isus preko mora Galilejskog, Tiverijadskog.   2 A za njim je išao mnogi narod, jer su gledali čuda koja je činio na bolesnicima.   3 Isus se pope na goru i seđaše onde sa svojim učenicima.   4 A beše blizu Pasha, judejski praznik.   5 Tada Isus podiže oči i vide da mnogi narod dolazi k njemu, te reče Filipu: „Odakle ćemo kupiti hleba da se ovi nahrane?”   6 Ovo je pak rekao kušajući ga, jer je sam znao šta će činiti.   7 Odgovori mu Filip: „Za dve stotine dinara hleba njima nije dovoljno da svaki nešto malo dobije.”   8 Reče mu jedan od njegovih učenika Andrej, brat Simona Petra:   9 „Ima ovde jedan dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribe. Ali šta je to na toliko njih?”   10 A Isus reče: „Posadite ljude.” Bilo je, naime, mnogo trave na tom mestu. Tako se posadi oko pet hiljada ljudi.   11 Isus tada uze hlebove, zahvali Bogu i razdeli onima koji su polegali, isto tako i od riba koliko su hteli.   12 A kad se nasitiše, reče svojim učenicima: „Skupite preostale komade, da ništa ne propadne!”   13 Skupiše, dakle, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet ječmenih hlebova – što preteče onima koji su jeli.   14 Ljudi pak, videvši čudo koje učini, rekoše: „Ovo je zaista prorok koji treba da dođe na svet.”   15 No Isus, saznavši da nameravaju da dođu i da ga odvuku da bi ga proglasili carem, povuče se opet sam u goru.   16 A kad bi veče, siđoše njegovi učenici na more,   17 pa ušavši u čamac, plovljahu preko mora u Kafarnaum. Mrak se već bio spustio, a Isus još nije došao k njima,   18 dok se more uzburkalo od silnoga vetra.   19 Pošto su plovili oko dvadeset pet ili trideset stadija, opaziše Isusa kako ide po moru i približava se čamcu, pa se uplašiše.   20 No on im reče: „Ja sam, ne plašite se.”   21 Oni htedoše da ga uzmu u čamac, i odmah se čamac stvori na obali prema kojoj su išli.   22 Sutradan narod, koji je stajao preko mora, vide da onde nije bilo drugog čamca sem jednoga i da Isus nije ušao u čamac sa svojim učenicima, nego su sami njegovi učenici otišli.   23 Dođoše iz Tiverijade drugi čamci blizu mesta gde su jeli hleb kad je Gospod zahvalio Bogu.   24 I kad narod vide da onde nema Isusa ni njegovih učenika, uđoše i sami u čamce, te dođoše u Kafarnaum tražeći Isusa.   25 A kad ga nađoše s one strane mora, rekoše mu: „Ravi, kako si se našao ovde?”   26 Odgovori im Isus i reče: „Zaista, zaista, kažem vam: tražite me ne zato što ste videli čudne znake, nego što ste jeli od onih hlebova i nasitili se.   27 Stičite ne propadljivo jelo, nego jelo koje ostaje za večni život, koje će vam Sin čovečji dati, jer je njega potvrdio Bog Otac.”   28 Tada mu rekoše: „Šta da radimo da biste činili dela Božja?”   29 Odgovori Isus i reče im: „Ovo je delo Božje – da verujete u onoga koga je on poslao.”   30 Oni mu pak rekoše: „Kakav čudan znak činiš, da vidimo i da ti poverujemo? Šta ti radiš?   31 Naši oci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano: ‘Hleb s neba dade im da jedu.’”   32 Reče im Isus: „Zaista, zaista, kažem vam: nije vam Mojsije dao hleb s neba, nego vam moj Otac daje istiniti hleb s neba.   33 Jer Božji hleb je onaj što silazi s neba i daje život svetu.”   34 Tada mu rekoše: „Gospode, daj nam svagda taj hleb.”   35 Reče im Isus: „Ja sam hleb života, ko meni dolazi neće ogladneti, i ko veruje u mene neće ožedneti nikada.”   36 Ali vam rekoh: „Iako ste me videli – ne verujete.   37 Sve što mi daje Otac, doći će k meni, i onoga koji ide k meni neću izbaciti,   38 jer nisam sišao s neba da činim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.   39 A ovo je volja onoga koji me je poslao: da ne izgubim ništa od onoga što mi je dao, nego da to vaskrsnem u poslednji dan.   40 Jer je to volja moga Oca da svaki koji gleda Sina i veruje u njega – ima život večni, te da ga ja vaskrsnem u poslednji dan.”   41 Judejci su gunđali protiv njega zato što je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao s neba”,   42 i govorahu: „Nije li to Isus, sin Josifov, čijeg oca i majku znamo? Kako sad kaže da je sišao s neba?”   43 Odgovori Isus i reče im: „Ne gunđajte među sobom.   44 Niko ne može da dođe k meni ako ga ne privuče Otac koji me je poslao, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.   45 U Prorocima je napisano: ‘I biće svi od Boga naučeni.’ Svaki ko je čuo od Oca i naučio, dolazi k meni.   46 Ne da je ko video oca, sem Onoga koji je od Boga, taj je video Oca.   47 Zaista, zaista, kažem vam: ko veruje, ima večni život.   48 Ja sam hleb života.   49 Očevi vaši jedoše manu u pustinji i umreše.   50 Ovo je hleb koji silazi s neba, da se od njega jede i ne umre.   51 Ja sam živi hleb koji je sišao s neba. Ako ko jede od ovoga hleb, živeće doveka; i hleb koji ću ja dati jeste telo moje – za život sveta.”   52 A Judejci se prepirahu među sobom govoreći: „Kako on može da nam da svoje telo da jedemo?”   53 Tada im Isus reče: „Zaista, zaista, kažem vam: ako ne jedete telo Sina čovečjeg i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi.   54 Ko jede moje telo i pije moju krv, ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.   55 Jer moje telo je pravo jelo i moja krv je pravo piće.   56 Ko jede moje telo i pije moju krv, ostaje u meni i ja u njemu.   57 Kao što je mene poslao živi Otac, i ja živim zato što živi Otac, tako će i onaj koji mene jede živeti kroz mene.   58 To je hleb koji je sišao s neba. Ne kao što su očevi jeli i umrli; ko jede ovaj hleb, živeće doveka.”   59 Ovo je rekao kad je učio u Kafarnaumu u sinagogi.   60 Čuvši to mnogi od njegovih učenika rekoše: „Tvrda je ovo beseda; ko može da je sluša?”   61 Pošto je Isus znao u sebi da njegovi učenici gunđaju zbog toga, reče im: „Ovo vas sablažnjava?   62 A šta ako vidite Sina čovečjeg kako ide gore, tamo gde je pre bio?   63 Duh je ono što oživljava, a telo ništa ne pomaže. Reči koje sam vam ja rekao Duh su i život su.   64 Nego, ima među vama nekih koji ne veruju.” Znao je, naime, Isus od početka koji ne veruju i ko će ga izdati.   65 I reče: „Zato sam vam rekao da niko ne može doći k meni ako mu nije dano od Oca.”   66 Od tada mnogi od njegovih učenika odoše natrag i nisu više išli s njim.   67 A Isus reče Dvanaestorici: „Da nećete i vi da idete?”   68 Odgovori mu Simon Petar: „Gospode, kome da idemo? Ti imaš reči večnoga života;   69 mi smo uvereni i saznali smo da si ti svetac Božji.”   70 Odgovori im Isus: „Zar nisam ja izabrao vas, Dvanaestoricu? I – jedan od vas je đavo.”   71 A rekao je za Judu, sina Simona Iskariotskog, jer je ovaj nameravao da ga izda, on, jedan od Dvanaestorice.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link