Jovan 4

1 Kad, dakle, Gospod sazna da su fariseji čuli kako Isus više učenika stiče i krštava nego Jovan,   2 premda Isus sam nije krštavao, nego njegovi učenici,   3 ostavi Judeju i ode opet u Galileju.   4 A trebalo je da prođe kroz Samariju.   5 Tada dođe u samarićanski grad zvani Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinu Josifu;   6 onde beše bunar Jakovljev. Isus tada, umoran od puta, seđaše tako na bunaru; bilo je oko šestoga časa.   7 Dođe jedna žena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: „Daj mi da pijem!”   8 Učenici njegovi pak behu otišli u grad da kupe hrane.   9 Samarićanka mu reče: „Kako to ti – kao Judejac – tražiš od mene, Samarićanke, da piješ?” Judejci se, naime, nisu mešali sa Samarićanima.   10 Odgovori Isus i reče joj: „Kad bi znala dar Božji i ko je taj koji ti govori: ‘Daj mi da pijem’, zamolila bi ga i on bi ti dao vodu živu.”   11 Reče mu žena: „Gospode, nemaš ni čime da zahvatiš, a bunar je dubok; otkuda ti, dakle, živa voda?   12 Zar si ti veći od oca našega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi njegovi, i stoka njegova?”   13 Odgovori Isus i reče joj: „Svaki ko pije od ove vode, opet će ožedneti.   14 A ko pije od vode koju ću mu ja dati, neće ožedneti doveka, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u večni život.”   15 Reče mu žena: „Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu.”   16 Reče joj: „Idi, pozovi svoga muža i dođi ovamo.”   17 Odgovori žena i reče mu: „Nemam muža.” Reče joj Isus: „Dobro si kazala da nemaš muža;   18 jer si imala pet muževa, i koga sad imaš nije ti muž; to si istinito rekla.”   19 Reče mu žena: „Gospode, uviđam da si prorok.   20 Naši očevi su se molili Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.”   21 Reče joj Isus: „Veruj mi, ženo, da ide čas kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.   22 Vi se molite onome što ne znate, mi se molimo onome što znamo, jer spasenje dolazi od Judejaca.   23 Nego ide čas i već je tu kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu u Duhu i istini; jer Bog želi takve bogomoljce.   24 Bog je Duh, i koji mu se mole, treba da se mole u Duhu i istini.”   25 Reče mu žena: „Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos; kad on dođe, obavestiće nas o svemu.”   26 Reče joj Isus: „Ja sam – koji govorim s tobom.”   27 Utom dođoše njegovi učenici i čuđahu se što je govorio sa ženom, ali nijedan ne reče šta tražiš ili što govoriš s njom.   28 Tada žena ostavi svoj krčag i ode u grad, pa reče ljudima:   29 „Dođite, vidite čoveka koji mi reče sve što sam učinila. Da nije to Hristos?”   30 Izađoše iz grada i dolažahu k njemu.   31 U međuvremenu su ga učenici molili govoreći: „Ravi, jedi!”   32 No on im reče: „Ja treba da jedem jedno jelo koje vi ne znate.”   33 Tada učenici govorahu među sobom: „Da mu nije ko doneo da jede?”   34 Reče im Isus: „Moje jelo je u tome da izvršim volju onoga koji me je poslao i da svršim njegovo delo.   35 Ne kažete li vi: ‘Još četiri meseca, pa dolazi žetva?’ Eto, kažem vam, podignite svoje oči i pogledajte njive kako se žute za žetvu.   36 Već žetelac prima platu i skuplja rod za večni život da se sejač i žetelac raduju zajedno.   37 Jer je u ovome istinita reč: ‘Jedan seje, a drugi žanje.’   38 Ja vas poslah da žanjete ono za šta se vi niste trudili. Drugi su se trudili, a vi ste ušli u njihov trud.”   39 A mnogi Samarićani iz onoga grada poverovaše u njega zbog reči ove žene, koja je svedočila da joj je Isus rekao sve što je učinila.   40 A kad dođoše k njemu Samarićani, moljahu ga da ostane kod njih; i osta onde dva dana.   41 I još više ih je poverovalo zbog njegove reči,   42 a ženi govorahu: „Sad ne verujemo zbog tvog kazivanja; sami smo, naime, slušali i znamo da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta.”   43 Posle ta dva dana ode odande u Galileju.   44 Jer je sam Isus posvedočio da prorok u svom zavičaju nema poštovanja.   45 Kad, dakle, dođe u Galileju, primiše ga Galilejci, koji su videli sve što je učinio u Jerusalimu o prazniku, jer su i sami došli na praznik.   46 I dođe opet u Kanu galilejsku, gde je pretvorio vodu u vino. A beše neki carev činovnik čiji je sin bolovao u Kafarnaumu.   47 Ovaj, čuvši da je Isus došao iz Judeje u Galileju, ode k njemu i moljaše ga da siđe i da mu izleči sina jer beše na samrti.   48 Tada mu reče Isus: „Ako ne vidite znakova i čuda, nećete da poverujete.”   49 Reče mu carev činovnik: „Gospode, siđi dok nije umrlo moje dete.”   50 Reče mu Isus: „Idi, tvoj sin živi.” Čovek poverova reči koje mu reče Isus i ode.   51 No, još na putu sretoše ga sluge javljajući da je njegovo dete u životu.   52 On se raspitivaše od njih za čas kad je pošlo nabolje; rekoše mu da ga je juče, u sedmom času, pustila groznica.   53 Tada je razumeo otac da je to bilo u onaj čas kad mu je Isus rekao: „Živi tvoj sin”; i poverova on i sav dom njegov.   54 Ovo pak drugo čudo učini Isus kad dođe iz Judeje u Galileju.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link