Jevrejima 4

1 Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je još ostavljeno obećanje da se uđe u njegov mir, ne pokaže da je zakasnio.   2 Jer i mi smo čuli radosnu vest kao i oni; ali im ne pomože reč koju su čuli zato što nije bila spojena s verom kod onih koji su je čuli.   3 U mir, naime, ulazimo mi koji smo poverovali, kao što je rekao: „Tako se zakleh u svom gnevu, i neće ući u moj mir”, iako su bili svršena dela – otkako je udaren temelj sveta.   4 Jer je negde za sedmi dan ovako rekao: „I počinu Bog u sedmi dan od svih svojih dela.”   5 A na ovom mestu opet: „Neće ući u moj mir.”   6 Ako, dakle, ostaje da neki uđu u taj mir, a oni koji su ranije čuli radosnu vest nisu ušli zbog neposlušnosti,   7 to opet određuje jedan dan, jedno „danas”, kad posle toliko vremena govori preko Davida, kao što je ranije rečeno: „Danas ako čujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaša srca.”   8 Jer da ih je Isus Navin doveo do mira, ne bi Bog posle tih dana govorio o jednom drugom danu.   9 Znači, Božjem narodu preostaje subotnji mir.   10 Ko, naime, uđe u njegov mir, taj je počinuo od svojih dela – kao i Bog od svojih.   11 Potrudimo se, dakle, da uđemo u taj mir, da niko ne padne primerom iste neposlušnosti.   12 Jer je reč Božja živa i delotvorna, i oštrija od svakog mača s dve oštrice, te doseže do rastavljanja duše i duha, zglavaka i moždine, pa sudi mislima i smeranjima srca;   13 i nema stvorenja koje je nevidljivo pred njim, nego je sve golo i otkriveno u očima onoga kome mi polažemo račun.   14 Kad, dakle, imamo velikog prvosveštenika koji je prošao nebesa, Isusa, Sina Božjeg, držimo se čvrsto našeg veroispovedanja.   15 Jer mi nemamo prvosveštenika koji ne može saosećati s našim slabostima, nego je on u svemu bio iskušan – slično nama – izuzev greha.   16 Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat kad nam zatreba pomoć.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link