Jakovljeva 1

1 Jakov, služitelj Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena u rasejanju.   2 Smatrajte za čistu radost, braćo moja, kad padnete u različite napasti,   3 znajući da kušanje vaše vere gradi strpljivost.   4 A strpljivost neka ima savršeno delo, da budete savršeni i potpuni, bez ikakva nedostatka.   5 Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka ište od Boga, koji svima prosto daje i ne kori, i daće mu se.   6 Samo neka ište s verom ne sumnjajući ništa. Jer koji sumnja, sličan je morskom valu koji vetar podiže i tera.   7 Taj čovek, naime, neka ne misli da će dobiti što od Gospoda   8 kad je čovek podeljene duše nepostojan na svim svojim putevima.   9 Neka se siromašni brat hvali svojim uzvišenošću,   10 a bogati svojim poniženjem, jer će proći kao cvet trave.   11 Jer sunce granu sa žegom i osuši travu, te otpade njen cvet i propade lepota njenog izgleda. Tako će i bogataš uvenuti na svojim putevima.   12 Blažen je čovek koji istrajno podnosi iskušenje, jer će – kad postane prekaljen – primiti venac života, koji je Gospod obećao onima koji ga ljube.   13 Nijedan, kad trpi iskušenje, da ne govori: „Bog me kuša.” Jer Bog se ne da zlim kušati, i sam nikoga ne iskušava.   14 Nego svako podleže iskušenju na taj način što ga njegova sopstvena požuda vuče i mami;   15 tada požuda začne i rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt.   16 Ne varajte se, draga braćo moja.   17 Svaki dobar dan i svaki savršen poklon dolazi odozgo, od Oca svetlosti, kod koga nema izmene niti senke od promene.   18 Po svojoj volji on nas je rodio istinitom rečju da budemo neka prvina od njegovih stvorenja.   19 Znajte ovo, draga moja braćo. Svaki čovek neka bude brz čuti, spor govoriti, spor na gnev;   20 jer čovečji gnev ne stvara pravednost pred Bogom.   21 Zato odbacite svaku nečistotu i ostatak zloće i s krotošću primite usađenu reč, koja je kadra spasti vaše duše.   22 Nego budite izvršioci reči, a ne samo slušači – koji sami sebe varaju.   23 Jer ako ko samo sluša reč, a ne izvršava je, taj je sličan čoveku koji posmatra svoje prirodno lice u ogledalu;   24 pogledao se, naime, pa otišao, i odmah je zaboravio kakav je bio.   25 A ko zagleda u savršen zakon istine i u njemu ostane, ne bude zaboravni slušač, nego izvršilac dela, taj će biti blažen u svom delu.   26 Ako ko misli da je pobožan, a ne zauzdava svoj jezik, nego vara svoje srce, njegova pobožnost ništa ne vredi.   27 Ovo je čista i neokaljana pobožnost pred Bogom i Ocem: obilaziti siromašne i udovice u njihovim nevoljama i sebe držati neopoganjenog od svega.  

Sledeće · Početna strana · Link