Efescima 4

1 Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da živite dostojno zvanja u koje ste pozvani,   2 sa svakom poniznošću i krotošću, sa strpljivošću, podnoseći jedan drugoga u ljubavi,   3 starajući se da svezom mira održite duhovno jedinstvo.   4 Jedno je telo i jedan je Duh, kao što ste i vi pozvani na jednu nadu svoga znanja.   5 Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje.   6 Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima.   7 A svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara.   8 Zato kaže: „Pope se na visinu i zarobi roblje, dade darove ljudima.”   9 A reč „pope se” šta drugo znači nego da je sišao u donje delove zemlje?   10 Taj što je sišao, to je isti onaj koji se i popeo više svih nebesa – da sve ispuni.   11 I on je sam dao jedne za apostole, a druge za proroke, jedne za jevanđeliste, a druge za pastire i učitelje,   12 da se sveti priprave za delo službe, za izgradnju Hristova tela,   13 dok svi ne dođemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Božjeg, do savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta,   14 da ne budemo više nejaki koje ljulja i nosi svaki vetar nauke, koja ljudskom prevarom i lukavstvom dovodi do zabludnog lukavstva.   15 Nego, držeći se istine, mi treba u ljubavi da uzrastemo u svemu – do njega, koji je glava, Hristos.   16 Od njega je sve telo ujedno povezano i sjedinjeno tako što svaki zglavak pruža potporu shodno odmerenom dejstvu svakog pojedinog dela; to čini da telo raste na svoju sopstvenu izgradnju u ljubavi.   17 Ovo, dakle, govorim i svedočim u Gospodu da ne živite više kao što žive mnogobošci u ništavnosti svoga uma.   18 Njihova misao je pomračena, daleko su od božanskog života – zbog neznanja koje je u njima, zbog okorelosti njihova srca.   19 Izgubivši moralno osećanje, oni su sami sebe predali raspojasanosti – da čine svaku nečistotu u lakomosti.   20 A vi niste tako upoznali Hrista,   21 ako se čuli za njega i ako ste u njemu poučeni onako kako je istina u Isusu;   22 u odnosu na svoj raniji način života, vi treba da skinete sa sebe staroga čoveka, koji propada zbog varljivih požuda,   23 pa da se obnavljate duhom svoga uma   24 i da obučete novoga čoveka, koji je prema Bogu stvoren u istinitoj pravednosti i svetosti.   25 Stoga, odbacite laž i govorite istinu svako sa svojim bližnjim, jer smo udovi jedan drugome.   26 Možete se i srditi, ali nemojte grešiti; sunce da ne zađe nad vašim gnevom,   27 i ne dajte mesta đavolu.   28 Kradljivac da ne krade više, nego neka se radije trudi i svojim rukama radi ono što je dobro da bi mogao davati kome je potrebno.   29 Nijedna ružna reč da ne izlazi iz vaših usta, nego samo koja je dobra za nazidanje – gde je potrebno, da slušaocima bude blagotvorna.   30 I ne žalostite Božjeg Svetog Duha, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja.   31 Svaka gorčina, i jarost, i gnev, i vika, i hula da se ukloni od vas sa svakom zloćom.   32 Budite među sobom čestiti, milosrdni, praštajući jedan drugom – kao što je i Bog vama u Hristu oprostio.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link