Filipljanima 2

1 Ako, dakle, ima kakve utehe u Hristu, ako imam kakvog ljubaznog ohrabrenja, ako ima kakve duhovne zajednice, ako ima kakvog unutrašnjeg saosećanja i samilosti,   2 ispunite moju radost – pa isto mislite imajući istu ljubav, duhovno povezani, mislima usmerenim na jedno.   3 Ne činite ništa iz nadmetanja ili iz sujetnog častoljublja, nego u poniznosti smatrajte jedan drugoga većim od sebe,   4 ne gledajte svako samo na svoje, nego svako neka gleda na ono što se drugih tiče.   5 Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima;   6 on, koji je u obličju Božjem, nije smatrao kao nešto prigrabljeno to što je jednak Bogu,   7 nego je lišio samoga sebe kad je uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. I našavši se u liku kao čovek,   8 on je unizio samoga sebe i postao poslušan do smrti, do smrti na krstu.   9 Zato ga je i Bog preuzvisio i darovao mu ime koje je nad svakim imenom,   10 da se u ime Isusovo prikloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom,   11 i da svaki jezik ispovedi da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.   12 Stoga, dragi moji, kao što ste svagda bili poslušni, ne samo kad sam kod vas nego sad još više u mom odsustvu, gradite svoje spasenje sa strahom i trepetom.   13 Jer Bog je taj što čini u vama da želite i da delite – da mu budete po volji.   14 Sve činite bez gunđanja i premišljanja   15 da budete besprekorni i čisti, neporočna deca Božja usred pokvarenog i naopakog roda, među kojima svetlite kao zvezde u svetu,   16 čvrsto držeći reč života na moju hvalu za dan Hristov – da nisam uzalud trčao, niti se uzalud trudio.   17 Ali ako se i kao žrtva izlivam na žrtvu i službu vaše vere, radujem se i radujem se sa svima vama.   18 A isto tako radujte se i vi i radujte se sa mnom.   19 A nadam se u Gospodu Isusu da ću vam ubrzo poslati Timoteja da se i ja raspoložim kad doznam kako ste vi.   20 Jer nemam nijednoga koji je iste duše kao on, koji će se iskreno starati za vaše potrebe.   21 Svi, naime, traže svoje, a ne što je Hrista Isusa.   22 A njegovu pouzdanost poznajte da mi je kao dete ocu poslužio za jevanđelje.   23 Ovoga, dakle, nadam se da ću poslati odmah, čim sagledam kako stoje moje stvari.   24 A uzdam se u Gospodu da ću i sam ubrzo doći.   25 Nađoh pak za potrebno da vam pošaljem Epafrodita, svoga brata i saradnika i saborca, a vašeg poslanika, koji služi mojoj potrebi,   26 pošto je čeznuo za svima vama i bilo mu je nelagodno što ste čuli da je oboleo.   27 I zaista je bio bolestan do smrti. Ali Bog se smilovao na njega, ne samo na njega nego i na mene, da mi ne dođe žalost na žalost.   28 Tako sam odlučio da ga što pre pošaljem, da se opet obradujete kad ga vidite i ja da budem bezbrižniji.   29 Primite ga, dakle, u Gospodu sa svakom radošću i takve ljude poštujte,   30 jer je on radi Hristovog dela došao do same smrti, izloživši svoj život opasnosti da nadoknadi što vi niste mogli da mi učinite.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link

Druga Korinćanima 5

1 Znamo, naime, ako se sruši naša zemaljska kuća, koja je kao šator, da imamo zgradu od Boga, večnu kuću na nebesima, koja nije ljudskom rukom sagrađena.   2 Ta zato i uzdišemo i čeznemo da se obučemo u svoj nebeski stan;   3 samo ako smo se u njega obukli, nećemo se naći goli.   4 Jer mi, koji smo u šatoru, uzdišemo opterećeni zato što ne želimo da se svučemo, nego da se preko ovoga obučemo, da život proguta ono što je smrtno.   5 A Bog nas je baš za to pripravio time što nam je dao Duha kao kaparu.   6 Pošto smo, dakle, uvek puni pouzdanja i znamo da smo putnici u tuđini daleko od Gospoda, dok god boravimo u telu –   7 jer još u veri živimo, a ne u gledanju –   8 uzdamo se i spremni smo da radije izađemo iz tela i da se kod Gospoda nastanimo kao kod kuće.   9 Zato se i staramo da mu uvek budemo ugodni – bilo da smo već kod kuće ili još u tuđini.   10 Jer svi mi treba da se pojavimo pred Hristovim sudom, da svako primi prema onome što je učinio za vreme svoga života u telu, bilo dobro – bilo zlo.   11 Znajući, dakle, za strah pred Bogom, ljude uveravamo, a pred Bogom smo vidni; a nadam se da smo vidni i u vašim savestima.   12 Ne preporučujemo vam opet sami sebe, nego vam dajemo povoda da se hvalite nama, da imate što odgovoriti onima koji se hvale spoljašnošću, a ne onim što je u srcu.   13 Jer ako nismo bili pri čistoj pameti – to je bilo za Boga; ako smo razboriti – za vas smo.   14 Jer Hristova ljubav nas obuzima kad smo došli do ovoga zaključka: Jedan je umro za sve; znači da su svi umrli.   15 A on je umro za sve, da živi više ne žive sami za sebe, nego onome koji je za njih umro i vaskrsnut bio.   16 Stoga mi odsad nikoga više ne poznajemo po telu; ako smo i znali Hrista po telu, sada ga više tako ne poznajemo.   17 Prema tome, ako je ko u Hristu – novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo.   18 A sve je od Boga, koji nas je preko Hrista izmirio sa sobom i koji nam je dao službu pomirenja.   19 Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom, ne uračunavajući im njihove prestupe i metnuvši nas u reč pomirenja.   20 Mi smo, dakle, poslanici za Hrista na taj način što Bog opominje preko nas. Molimo u ime Hristovo: Pomirite se s Bogom!   21 Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božja.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link

Dela apostola 17

1 Prošavši Amfipolj i Apoloniju, dođoše u Solun, gde je bila judejska sinagoga.   2 Po svom običaju, Pavle uđe k njima i u toku tri subote propovedaše im iz Pisma,   3 dajući im na znanje i izlažući da je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da je ovo Mesija – Isus, koga vam ja objavljujem.   4 I neki od njih behu u to uvereni, pa pristaše uz Pavla i Silu, a isto tako i vrlo mnogo bogobojaznih Grka i nemalo uglednih žena.   5 Ali Judejci pozavideše, uzeše neke zle, ulične ljude, okupiše gomilu i izazvaše gužvu u gradu, pa navališe na Jasonovu kuću i tražahu da ih izvedu pre narod.   6 A kad ih tu ne nađoše, odvukoše Jasona i još neku braću pred gradske starešine vičući: „Ovi što su sav svet uzbunili, došli su i ovamo;   7 njih je Jason prihvatio. I svi ovi rade protiv carskih zapovesti govoreći da je car jedan drugi, Isus.”   8 Uznemiriše tako narod i gradske starešine koji su ovo čuli,   9 i tek kad su dobili jemstvo od Jasona i ostalih, oslobodiše ih.   10 A braća odmah, još u toku noći, poslaše Pavla i Silu u Veriju; došavši tamo, oni uđoše u judejsku sinagogu.   11 Ovi su bili plemenitiji od onih u Solunu, pa primiše reč sa svakom predusretljivošću, istražujući svakodnevno Pisma da li je tako.   12 I mnogi od njih poverovaše, a od uglednih grčkih žena i ljudi ne malo.   13 Ali kad solunski Judejci doznaše da je Pavle i u Veriji propovedao reč Božju, dođoše i onamo, pokrenuše i uzbuniše svetinu.   14 Na to braća odmah poslaše Pavla da ide u primorje, a Sila i Timotej ostaše onde.   15 Pratioci pak dovedoše Pavla do Atine, pa primivši nalog za Silu i Timoteja da što brže dođu k njemu, odoše.   16 A kad ih je Pavle očekivao u Atini, uzbudi se njegov duh u njemu posmatrajući grad koji je bio pun idola.   17 I raspravljao je s Judejcima u sinagogi i svakodnevno na trgu s bogobojaznim ljudima koji su se tu našli.   18 A neki od epikurejskih i stoičkih filozofa sretoše se s njim, pa jedni govorahu: „Šta bi hteo ovaj brbljivac da kaže?” A drugi: „Izgleda da propoveda tuđe bogove”, jer je propovedao jevanđelje o Isusu i o vaskrsenju.   19 Najzad ga uzeše, odvedoše na Areopag i rekoše: „Možemo li da doznamo kakva je to nova nauka koju ti kazuješ?   20 Puniš nam uši nečim čudnovatim; hoćemo, dakle, da znamo šta je to.”   21 A svi Atinjani i stranci među njima imali su vremena samo za to da neku veću novost kažu ili čuju.   22 Tada Pavle stade nasred Areopaga i reče: „Atinjani, po svemu vidim da ste vrlo pobožni.   23 Prolazeći, naime, i posmatrajući vaše svetinje, našao sam i jedan žrtvenik na kojem je bilo napisano: ‘Nepoznatom Bogu.’ Što vi, dakle, ne poznajući poštujete, to vam ja objavljujem.   24 Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, kao gospodar neba i zemlje, ne stanuje u rukotvorenim hramovima,   25 niti prima službe od ljudskih ruku, kao da ima potrebu za čim, pošto sam daje svima život, i dah i sve.   26 On je, takođe, učinio da sav ljudski rod potiče od jednog čoveka i da se nastani po svoj zemlji, postavio je određena vremena i granice njihovog nastanjivanja,   27 da traže Boga ne bi li ga kako napipali i našli, pošto on nije tako daleko ni od jednog od nas.   28 Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo, kao što su i neki od vaših pesnika rekli: ‘I mi smo njegov rod.’   29 I pošto smo rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao zlato, ili srebro, ili kamen, kao tvorevina ljudske umetnosti i zamisli.   30 Ne gledajući, dakle, na vremena neznanja, Bog sada nalaže ljudima da se svi svuda pokaju   31 jer je on postavio dan u koji će po pravdi suditi celom svetu preko Čoveka koga je odredio, pruživši svima pouzdanje time što ga je vaskrsao iz mrtvih.”   32 A kad su čuli za vaskrsenje iz mrtvih, jedni su se rugali, a drugi rekoše: „Čućemo te drugi put o tome.”   33 Tako Pavle ode od njih.   34 Ipak, neki ljudi pristaše uz njega i poverovaše, među kojima beše i Dionisije Areopagit, žena po imenu Damara i drugi s njima.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link