Матеј 13:1-53

1 Онога дана Исус је изашао из куће и седео крај мора.   2 И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали.   3 И каза им много у причама говорећи:   4 „Гле, изађе сејач да сеје. И кад је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаваше их.   5 Друга падоше на каменито тле, где немаху дубину земље.   6 А кад сину сунце, сагори их и, како немаху корена, осушише се.   7 Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их.   8 Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет.   9 Ко има уши, нека слуша.”   10 И приступише ученици и рекоше му: „Зашто им говориш у причама?”   11 А он им одговори и рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано.   12 Јер, ко има, даће му се и обиловаће, а ко нема, узеће му се и оно што има.   13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумеју.   14 И испуњава се на њима Исаијино пророштво, које гласи: ‘Слушаћете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети.   15 Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чују, и очи своје затворише да, како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју, не обрате се да их излечим.’   16 А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају.   17 Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате – и не видеше, и да чују што ви слушате – и не чуше.   18 Ви, дакле, чујте причу о сејачу.   19 Свакоме који слуша реч о царству – а не разуме – долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани.   20 А посејани на каменито тле, то је онај који реч слуша и одмах је с радошћу прима,   21 али нема корена у себи, него је несталан, па кад настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава.   22 А посејани у трње, то је онај који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива.   23 А посејани на добру земљу, то је онај који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.”   24 Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.   25 Али кад су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде.   26 А кад усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ.   27 А домаћинове слуге приступише и рекоше му: ‘Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда онда кукољ?’   28 А он им рече: ‘Непријатељ је то учинио.’ Слуге му пак рекоше: ‘Хоћеш ли онда да одемо и да га саберемо?’   29 А он им рече: ‘Не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу.   30 Оставите нека обоје расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу.’”   31 Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узе и посеја на својој њиви.   32 Оно је, додуше, мање од свих семена, али кад израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.”   33 Другу причу им каза: „Царство небеско је слично квасцу који жена узе и помеша у три посуде брашна док све не ускисну.”   34 Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио   35 да се испуни што је рекао пророк: „Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света.”   36 Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.”   37 А он одговори и рече: „Сејач доброг семена је Син човечји;   38 њива је свет; добро семе – то су синови царства; кукољ су синови зла,   39 а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели.   40 Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света.   41 Послаће Син човечји своје анђеле и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње и бациће их у пећ огњену.   42 Онде ће бити плач и шкргут зуба.   43 Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши, нека слуша.   44 Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје оде и прода све што има, те купи ону њиву.   45 Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.   46 А кад нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га.   47 Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море која је захватила риба од сваке врсте.   48 Кад се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише.   49 Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели и оделиће зле од праведних   50 и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.   51 Јесте ли разумели све ово?” Рекоше му: „Да.”   52 А он им рече: „Зато је сваки књижевник поучен за царство небеско сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.”   53 И кад Исус сврши ове приче, оде оданде.  

Контекст · Почетна страна · Веза

Лука 10:25-37

25 И, гле, један учитељ Закона устаде да га куша и рече: „Учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни?”   26 А он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”   27 А он одговори и рече: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом и свом мишљу својом и љуби ближњега свога као самога себе.”   28 Рече му: „Право си одговорио; чини то, па ћеш живети.”   29 Он пак, желећи да се оправда, рече Исусу: „А ко је мој ближњи?”   30 Исус прихвати и рече: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше.   31 А случајно је тим путем силазио један свештеник, виде га и прође.   32 Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде, прође.   33 А неки Самарићанин путујући дође до њега и, кад га виде, сажали се,   34 приђе, прели његове ране уљем и вином, те их преви, па га посади на своје живинче, одведе у гостионицу и постара се за њега.   35 Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: ‘Побрини се за њега и, ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.’   36 Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?”   37 А он рече: „Онај који му је учинио милосрђе.” Исус му пак рече: „Иди, па чини и ти тако.”  

Контекст · Почетна страна · Веза

Матеј 20:1-16

1 „Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изађе рано ујутру да најми раднике у свој виноград.   2 А кад се погоди с радницима по динар на дан, посла их у свој виноград.   3 И изашавши око трећега часа, виде друге како стоје на тргу беспослени   4 и рече им: ‘Идите и ви у мој виноград, и што буде право, даћу вам.’   5 И они одоше. А кад опет изађе око шестога и деветога часа, учини исто тако.   6 А око једанаестога часа изашавши, нађе друге како стоје и рече: ‘Што стојите овде цео дан беспослени?’   7 Рекоше му: ‘Нико нас није најмио.’ Рече им: ‘Идите и ви у виноград.’   8 А кад наста вече, рече господар винограда своме управитељу: ‘Позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих.’   9 И кад дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар.   10 А кад дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар.   11 Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи:   12 ‘Ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио с нама који поднесмо тежину дана и жегу.’   13 А он одговори једном од њих и рече: ‘Пријатељу, не чиним ти неправду. Зар се ниси погодио са мном по динар?   14 Узми своје, па иди, а ја хоћу овом последњем да дам колико и теби.   15 Или, зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар?’   16 Тако ће последњи бити први и први последњи.”  

Контекст · Почетна страна · Веза

Лука 13:18-21

18 Тада рече: „Чему је слично царство Божје и чиме ћу га упоредити?   19 Оно је слично горушичином зрну које човек узе и посеја у свом врту, те узрасте и поста велико дрво, па се птице небеске настанише на његовим гранама.”   20 И опет рече: „Чиме ћу упоредити царство Божје?   21 Оно је слично квасцу који је жена узела и помешала у три посуде брашна док све није ускисло.”  

Контекст · Почетна страна · Веза

Лука 15

1 А сви цариници и грешници су се стално приближавали к њему да га слушају.   2 Фарисеји пак и књижевници гунђали су говорећи: „Овај прима грешнике и једе с њима.”   3 Тада им каза ову причу:   4 „Ко од вас, кад има сто оваца и изгуби једну од њих, неће оставити деведесет девет у пустињи – и не пође за изгубљеном док је не нађе?   5 И кад је нађе, ставља је на своја рамена радујући се,   6 па кад дође кући, сазива пријатеље и суседе и каже им: ‘Радујте се са мном јер сам нашао своју изгубљену овцу.’   7 Кажем вам: тако ће на небу бити већа радост због једног грешника који се каје неголи због деведесет девет праведника којима покајање није потребно.   8 Или, која жена, кад има десет драхми, па једну драхму изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу, и не тражи је марљиво док је не нађе?   9 И кад је нађе, сазива пријатељице и суседе и каже: ‘Радујте се са мном јер сам нашла драхму коју сам изгубила.’   10 Тако се, кажем вам, радују Божји анђели због једног грешника који се каје.”   11 И рече: „Један човек је имао два сина.   12 И млађи од њих рече оцу: ‘Оче, дај ми део имања који ми припада.’ И он им подели имање.   13 А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно.   14 А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева.   15 Тако оде и прибави се код једног грађанина оне земље, који га посла на своја поља да чува свиње.   16 И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.   17 А кад је дошао к себи, рече: ‘Колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади.   18 Устаћу и отићи ћу свом оцу и речи ћу му: Оче, згрешио сам небу и теби,   19 нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника.’   20 И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га.   21 А син му рече: ‘Оче, згрешио сам небу и земљи, нисам више достојан да се зовем твој син.’   22 Отац пак рече својим слугама: ‘Изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге,   23 доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо,   24 јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен.’ И почеше да се веселе.   25 А његов старији син је био у пољу. Кад је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње,   26 те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то.   27 А он му рече: ‘Дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено тело зато што га је здравог дочекао.’   28 На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изађе и мољаше га.   29 Али он одговори оцу: ‘Види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима.   30 А кад је дошао овај твој син, који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле.’   31 Он му пак рече: ‘Дете, ти си увек са мном и све што је моје – твоје је;   32 али је требало да се веселимо и радујемо зато што је овај твој брат био мртав, и оживео је, и изгубљен је био, и нађен је.’”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза

Матеј 22:1-14

1 И прозбори опет Исус и рече им у причама говорећи:   2 „Царство небеско је слично једном цару који приреди свадбу своме сину.   3 И посла своје слуге да позову званице на свадбу, и не хтеше да дођу.   4 Опет посла друге слуге говорећи: Реците званицама: ‘Ево, спремио сам ручак свој, јунци моји и товљеници су поклани, и све је спремно. Дођите на свадбу!’   5 А они не марише и одоше, један на своју њиву, а други у своју трговину;   6 остали пак ухватише његове слуге, злоставише их и убише.   7 А цар се разгневи, посла своју војску и поби оне убице и град њихов спали.   8 Тада рече својим слугама: ‘Свадба је спремна, али званице не беху достојне.   9 Идите стога на раскршћа и које год нађете позовите на свадбу.’   10 И слуге оне изађоше на путеве и скупише све које нађоше, зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.   11 А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није био обучен у свадбено рухо.   12 И рече му: ‘Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха?’ А он занеме.   13 Тада цар рече слугама: ‘Свежите му руке и ноге и избаците га у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.’   14 Јер су многи звани, али је мало изабраних.”  

Контекст · Почетна страна · Веза

Лука 16:1-13

1 А говорио је и ученицима: „Био је један богат човек који је имао управитеља имања, и овога су оптужили код њега да расипа његово имање.   2 Тада га дозва и рече му: ‘Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати.’   3 А управитељ рече у себи: ‘Шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим.   4 Знам шта ћу учинити да би ме примили у своје куће кад будем уклоњен са управе.’   5 И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: ‘Колико си дужан мом господару?’   6 А он рече: ‘Сто вати уља.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет.’   7 Затим рече другом: ‘А ти колико дугујеш?’ Он рече: ‘Сто врећа пшенице.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.’   8 И похвали господар неправедног управитеља што је мудро учинио, јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости.   9 Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства да би вас примили у вечне станове кад оно нестане.   10 Ко је веран у најмањем – веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем – неисправан је и у великом.   11 Ако, дакле, нисте били верни у неправедном богатству, ко ће вам поверити истинито богатство.   12 И ако нисте били верни у туђем, ко ће вам дати ваше?   13 Ниједан слуга не може да служи два господара: јер, или ће једног мрзети, а другога љубити, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете да служите Богу и мамону.”  

Контекст · Почетна страна · Веза