Римљанима 9

1 Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи моја савест у Духу Светом   2 да ми је врло жао и да ме срце боли без престанка.   3 Желео бих, наиме, да сам будем као проклет одлучен од Христа – за своју браћу и своје сроднике по телу,   4 који су Израиљци, којима припада усиновљење, и слава, и завети, и законодавство, и служба Божја, и обећања,   5 чији су оци, од којих потиче и Христос по телу, који је над свима Бог – благословен у све векове, амин.   6 Али не треба мислити да је пропала реч Божја, јер нису сви који воде порекло од Израиља прави Израиљци.   7 И нису сви Авраамова деца самим тим што су његово потомство, него: „У Исаку назваће се твоје потомство.”   8 То значи да сва телесна деца нису деца Божја, него деца обећања сматрају се као право потомство.   9 А реч обећања је ово: „Доћи ћу у ово време и Сара ће имати сина.”   10 Али не само она него и Ревека, која је од једнога зачела, од Исака, нашег оца;   11 јер док се они још нису родили, нити учинили што добро или зло, да би остало онако како је Бог по свом избору одредио,   12 да не зависи од дела него од онога који позива, њој је речено: „Старији ће служити млађему”,   13 као што је написано: „Јакова сам заволео, а Исава сам омрзо.”   14 Шта ћемо, дакле, рећи? Да није то неправда с Божје стране? Далеко од тога.   15 Јер Мојсију говори: „Смиловаћу се на онога према коме имам милости и сажалићу се на онога према коме имам сажаљења.”   16 Стога, дакле, не зависи од онога који хоће, нити од онога који трчи, него од милостивога Бога.   17 Јер Писмо говори фараону: „Баш зато те подигох да на теби покажем своју силу и да се моје име разгласи по свој земљи.”   18 Тако, дакле, смилује се на кога хоће и учини окорелим – кога хоће.   19 Сад ћеш ми рећи: „Зашто онда још прекорева?” Јер ко може да се супротстави његовој вољи?   20 Та ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Хоће ли рукотворина говорити свом творцу: „Зашто си ме тако начинио?”   21 Или зар лончар нема власти над иловачом – да од исте смесе начини једну посуду за част, а другу за срамоту?   22 А шта ћемо рећи ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и да обзнани своју моћ, с великом стрпљивошћу поднео посуде гнева, прављене за пропаст,   23 да би истовремено обзнанио богатство своје славе на посудама милости, које је унапред приправио за славу;   24 као такве позвао је и нас, не само од Јудејаца него и од многобожаца,   25 као што и говори код Осије: „Народ који није мој народ назваћу својим, и ону која није вољена назваћу вољеном,   26 и догодиће се да ће се на месту где им је речено: ‘Ви нисте мој народ’, баш онде назвати синовима живог Бога.”   27 А Исаија виче за Израиљ: „Ако број синова Израиљевих буде као морски песак, спашће се ипак само остатак,   28 јер Господ ће своју реч спровести на земљи, испуниће је без одлагања.”   29 И као што је Исаија прорекао: „Да нам Господ Саваот није оставио потомство, постали бисмо као Содома и били бисмо изједначени с Гомором.”   30 Шта ћемо, дакле, рећи? Многобошци, који нису тежили за праведношћу, постигли су праведност, и то праведност од вере,   31 а Израиљ, тежећи закону праведности, није достигао тај закон.   32 Зашто? Зато што није настојао да га достигне вером, него делима; спотакоше се на камен спотицања,   33 као што је написано: „Ево постављам на Сион камен спотицања и стену саблазни, и ко у њега верује, неће се постидети.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза