Римљанима 2

1 Зато немаш изговора, човече који судиш, ма ко ти био; јер судећи другом самога себе осуђујеш, пошто ти, судија, чиниш исто то.   2 А знамо да бог по истини суди онима који тако шта чине.   3 Или мислиш, човече, ти што судиш онима који чине тако шта, а исто чиниш, да ћеш избећи суд Божји?   4 Или не мариш за богатство његове доброте, подношења и стрпљивости, и не знаш да те Божја доброта води покајању?   5 Али својом тврдоглавошћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривења праведног суда Божјег,   6 који ће свакоме узвратити по његовим делима;   7 онима који у истрајности чине добро и траже славу, час и непропадљивост даће вечни живот,   8 а онима што пркосе и остају непокорни истини, а злу послушни, гнев и љутњу.   9 Невоља и мука на сваку душу човека који чини зло, прво Јудејца, па Грка.   10 А слава, част и мир свакоме који чини добро, прво Јудејцу, па Грку.   11 Јер Бог не гледа ко је ко.   12 Јер сви који су без закона згрешили, без суделовања закона ће и пропасти, а сви који су под законом згрешили – биће по закону осуђени.   13 Јер пред Богом нису праведни они који само слушају закон, него ће бити оправдани они који закон творе.   14 Кад, наиме, многобошци, који немају закона, по природи чине оно што закон захтева, онда су они, који немају закона, сами себи закон.   15 Они показују да је дело закона написано у њиховим срцима, што сведочи њихова савест и њихове мисли које се међусобно оптужују и бране,   16 на дан кад ће Бог преко Исуса Христа – по мом јеванђељу – судити људске тајне.   17 Ако се пак ти зовеш Јудејац, ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,   18 и пошто си из закона добио поуку, знаш његову вољу и расуђујеш шта је право, а шта не,   19 и убеђен си да си вођ слепима, светлост онима који су у мраку,   20 васпитач неразумних, учитељ нејаких, који у закону има оличење знања и истине,   21 ти, дакле, који другога учиш, самога себе не учиш? Ти што проповедаш да се не краде, крадеш?   22 Ти што говориш да се не чини прељуба, чиниш прељубу? Ти што осећаш одвратност према идолима, поткрадаш њихове храмове?   23 Ти што се хвалиш законом, преступањем закона, не одајеш поштовање Богу?   24 Та због вас се хули на име Божје међу многобошцима, као што је и написано.   25 Обрезање свакако помаже – ако закон извршаваш; ако си пак преступник закона, твоје обрезање постало је необрезање.   26 Ако, дакле, необрезани држи законске прописе, зар се неће његово необрезање сматрати као обрезање?   27 И тако ће онај који је по природи необрезан, а испуњава закон, судити теби, преступнику закона – и поред слова закона и обрезања.   28 Јер није Јудејац онај који је то само споља, и није право обрезање оно које је споља, на телу,   29 него Јудејац је онај који је то изнутра, и право обрезање је у срцу, у духу, а не у слову. Таквога не хвале људи него Бог.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза