Римљанима 11

1 Питам сад: „Да није Бог одбацио свој народ?” Далеко од тога. Јер и ја сам Израиљац од Авраамовог потомства, из Венијаминовог пламена.   2 Бог није одбацио свој народ, који је унапред знао. Или не знате шта Писмо говори о Илији, како се тужи Богу на Израиља?   3 „Господе, побише твоје пророке, разрушише твоје олтаре, а ја сам остао сам, па и мој живот траже.”   4 Али шта му вели Божји одговор? „Оставих себи седам хиљада људи који нису приклонили колена пред Ваалом.”   5 Тако, дакле, и у садашње време постоји један остатак изабран по благодати.   6 Ако је пак по благодати, онда није по делима, јер иначе благодат не би више била благодат.   7 Шта то значи? Израиљ није постигао што је тражио, а изабрани су постигли; остали пак осташе окорели,   8 као што је написано: „Бог ми је дао тврдоглави дух, очи да не виде и уши да не чују – до данашњег дана.”   9 И Давид говори: „Трпеза њихова нека буде замка и клопка, и саблазан, и одмазда њима,   10 нека се помраче њихове очи – да не виде, а леђа њихова савиј заувек.”   11 Питам стога: „Да се нису спотакли да би сасвим пали?” Далеко од тога; него њиховим промашајем спасење је дошло многобошцима да их подстакну на ревност.   12 Ако је пак њихов промашај богатство за свет и њихово заостајање богатство за многобошце, шта ли ће тек учинити њихова пуноћа?   13 А вама, некадашњим многобошцима, кажем: Уколико сам апостол многобожаца, хвалим своју службу   14 не бих ли како подстакао свој род на ревност и спасао неке од њих.   15 Јер ако је њихово одбацивање донело помирење свету, шта ће друго значити њихово примање него живот из мртвих?   16 Ако је први хлеб свет, свето је и све тесто; и ако је корен свет, свете су и гране.   17 Ако су пак неке гране одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио међу њих и постао заједничар у корену и масноћи маслине,   18 немој да се поносиш над гранама. А ако се поносиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе.   19 На то ћеш рећи: „Гране су одломљене – да се ја накалемим.”   20 Добро; одломљене су због њиховог неверовања, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој.   21 Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе.   22 Види стога доброту и строгост Божју. Строгост се испољава на онима који су пали, а доброта Божја на теби – ако истрајеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен.   23 А и они, ако не остану у неверовању, биће накалемљени; јер Бог може да их опет накалеми.   24 Јер, ако си ти одсечен од природне дивље маслине и накалемљен – против природе – на питому маслину, колико ће се пре накалемити на рођену маслину они који су по природи њене гране.   25 Не желим наиме, браћо, да вам остане непозната ова тајна, да не би мудровали по својој мудрости: један део Израиља је окорео – док не уђу сви многобошци,   26 и тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: „Избавитељ ће доћи са Сиона, одвратиће безбожност од Јакова.   27 И ово им је завет од мене кад уклоним њихове грехе.”   28 С обзиром на јеванђеље, они су непријатељи Божји – вас ради, а с обзиром на избор, Бог их воли због отаца.   29 Јер Бог се не каје за своје благодатне дарове и позив.   30 Као што сте, наиме, ви некад били Богу непослушни, а сад се смиловао на вас због њихове непослушности,   31 тако су и они сад постали непослушни – ради вашег помиловања, да би и они били помиловани.   32 Јер Бог је све заједно затворио у непослушност да би свима показао своју милост.   33 О дубино богатства и мудрости и знања Божјег! Како су недокучиви његови судови и неистражљиви његови путеви!   34 Јер ко је упознао Господњу мисао? Или ко је био његов саветник?   35 Или ко му је нешто прво дао да би му било враћено?   36 Све је, наиме, од њега, кроз њега, и за њега. Њему слава у све векове! Амин.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза