Пета књига Мојсијева 1

1 Ово су речи које изговори Мојсије целом Израиљу с оне стране Јордана у пустињи, у Араби наспрам Суфа, између Фарана, Тофола, Ловона, Асирота и Дизава.   2 Једанаест дана хода је од Хорива, преко горе Сир, до Кадис-Варније.   3 Четрдесете године првог дана једанаестог месеца каза Мојсије синовима Израиљевим све што му је Господ заповедио за њих.   4 Пошто је победио Сиона, цара аморејског, који је живео у Есевону, и Ога, цара васанског, који је живео у Астароту и Едраину,   5 с оне стране Јордана, у земљи моавској, поче Мојсије да излаже овај закон говорећи:   6 „Господ, Бог наш, рече нам на Хориву говорећи: ‘Доста сте били на овој гори.   7 Окрените се и пођите ка горама и долинама, ка Негеву и обали морској, ка земљи хананској, ка Ливану, све до велике реке Еуфрата.   8 Видите, пред вас стављам ову земљу. Уђите у њу и заузмите ту земљу! Господ се заклео оцима вашим Аврааму, Исаку и Јакову да ће им је дати и потомцима њиховим после њих.’   9 Тада сам вам рекао говорећи: ‘Не могу да вас водим сам.   10 Господ, Бог ваш, умножио вас је и сада вас има као звезда на небу!   11 Нека вас Господ, Бог отаца ваших, умножи још хиљаду пута више! Нека вас благослови као што вам је обећао!   12 Како да ја сам носим ваш терет, ваше бреме и ваше свађе?   13 Дајте из својих племена људе мудре, разумне и угледне да вам их поставим за поглаваре!’   14 Ви сте ми тада одговорили и казали: ‘Добро је то што предлажеш да урадиш!’   15 Тада сам изабрао међу вашим племенским вођама људе мудре и угледне. Поставио сам вам их за старешине над хиљадом, стотинике, педесетаре, десетаре и писаре по племенима вашим.   16 Тада сам наложио и судијама вашим: ‘Саслушајте браћу своју. Судите правично између човека и брата његовог, или дошљаку.   17 Кад судите, не гледајте ко је ко. Саслушајте малога као и великога. Не бојте се ничега! Суд је Божји! Ако је нека ствар тешка, дајте је мени да је испитам.’   18 Тако сам вам онда наложио шта да радите.   19 Потом кренусмо од Хорива и пређосмо ону пустињу, велику и страшну, коју сте видели док смо ишли ка горама аморејским. Тако нам је наредио Господ, Бог наш. Стигосмо у Кадис-Варнију.   20 Тада вам рекох: ‘Дођосте до гора аморејских, које нам даје Господ, Бог ваш.   21 Погледај, Господ, Бог твој, дао ти је ту земљу! Иди и узми је, као што ти је рекао Господ, Бог отаца твојих! Не бој се и не плаши се!’   22 Тада сви ви дођосте и рекосте ми: ‘Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу, да нам покажу пут којим ћемо ићи и у које градове ћемо доћи.’   23 Предлог ми се свидео. Изабрао сам дванаест људи између вас, по једног из сваког племена.   24 Они кренуше и стигоше у брда до ешколске долине и разгледаше земљу.   25 Набраше плодове оне земље, донеше нам их и известише говорећи: ‘Добра је земља коју нам Господ, Бог наш, даје!’   26 Међутим, ви не хтедосте ићи, него се супротстависте заповести Господа, Бога свога.   27 Гунђали сте у шаторима својим и говорили: ‘Зато што нас Господ мрзи, зато нас је извео из земље египатске да нас преда у руке Аморејцима како би нас уништио.   28 Куда да идемо? Браћа наша нас уплашише кад су рекла да су људи тамо већи и јачи од нас, а градови велики и зидине им до неба. Рекоше да су видели и синове Енакове!’   29 Ја вам тада рекох: ‘Не бојте се и не плашите их се!   30 Господ, Бог ваш, који иде пред вама, бориће се за вас као што је то чинио на ваше очи у Египту’,   31 такође у пустињи, где си видео како те је носио Господ, Бог твој, као што човек носи сина свога. И то целим путем којим сте ишли, док не дођосте до овога места!   32 Упркос томе, ви нисте веровали Господу, Богу своме.   33 Ономе који је ишао пред вама путем, тражећи вам место за коначиште. Ноћу је ишао у огњу да вам осветљава пут, а дању у облаку.   34 Кад Господ чу вику вашу, разгневи се и закле се говорећи:   35 ‘Ниједан из овога нараштаја неће видети ону лепу земљу за коју сам се заклео да ћу је дати оцима вашим.   36 Изузимам Халева, сина Јефонијиног. Он ће је видети и даћу њему и синовима његовим земљу коју је проходио јер је у свему пратио Господа!’   37 Због вас се Господ расрди и на мене и рече: ‘Ни ти нећеш ући тамо!   38 Исус, син Навинов, који те служи, ући ће тамо. Њега охрабри јер ће он Израиљ увести у посед.   39 Деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не разликују добро и зло, они ће ући онамо! Њима ћу је дати и они ће је поседовати!   40 Ви се окрените и идите у пустињу, према Црвеном мору!’   41 Тада ми ви одговористе и рекосте: ‘Сагрешисмо Господу! Ићи ћемо и борићемо се, како нам је заповедио Господ, Бог наш!’ Сваки од вас узе своје оружје и лакомислено пођосте на гору.   42 Тада ми Господ каза: ‘Реци им: Не идите горе и не ратујте јер нисам са вама! Бићете побеђени од непријатеља својих!’   43 Ја вам рекох, али не послушасте. Супротставили сте се заповести Господњој и дрско пођосте у горе.   44 Тада изађоше Аморејци који су живели у горама пред вас. Појурише за вама као пчеле и тукоше вас од Сира до Орме.   45 Тада сте се вратили и плакали пред Господом. Међутим, Господ не чу ваш глас, нити окрену уво своје ка вама.   46 Тако остадосте дуго у Кадису док сте ту боравили.”  

Следеће · Почетна страна · Веза