Матеј 9

1 И ушавши у чамац, пређе и дође у свој град.   2 И, гле, донесоше му одузетога, који је лежао на постељи. И кад виде Исус њихову веру, рече одузетоме: „Не бој се, синко, опраштају ти се твоји греси.”   3 И, гле, неки од књижевника рекоше у себи: „Овај хули на Бога.”   4 А Исус, пошто је знао њихове мисли, рече: „Зашто зло мислите у својим срцима?   5 Јер шта је лакше рећи: ‘Опраштају ти се твоји греси’ или ‘Устани и ходај?’”   6 Али да знате да Син човечји има власт на земљи да опрашта грехе – рече тада узетоме: „Устани, подигни своју постељу и иди кући својој.”   7 И, уставши, оде кући својој.   8 А народ, кад виде, побоја се и прослави Бога, који је такву власт дао људима.   9 А кад Исус оде оданде, виде човека где седи на царинарници, по имену Матеј, и рече му: „Хајде за мном.” И, уставши, пође за њим.   10 А кад је он лежао за трпезом у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и лежаху за трпезом са Исусом и његовим ученицима.   11 Фарисеји пак, видевши то, говораху његовим ученицима: „Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима?”   12 А он, чувши то, рече: „Лекар није потребан здравима, него болеснима.   13 Него, идите и научите шта значи: ‘Милости хоћу, а не жртве.’ Јер не дођох да позовем праведнике, него грешнике.”   14 Тада му приђоше Јованови ученици говорећи: „Зашто ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте?”   15 А Исус им рече: „Могу ли сватови туговати док је младожења с њима? Доћи ће дани кад ће се узети од њих младожења, и тада ће постити.   16 Нико не ставља закрпу од новога сукна на стару хаљину, јер закрпа његова дере од хаљине и расцеп гори бива.   17 Нити се сипа ново вино у старе мехове; иначе се мехови цепају, вино се просипа и мехови пропадају, него се ново вино сипа у нове мехове, па се обоје сачувају.”   18 Док им је он то говорио, гле, старешина један пришавши клањаше му се говорећи: „Моја кћи сада умире; него, дођи и стави своју руку на њу и оживеће.”   19 И уста Исус и његови ученици, те пођоше за њим.   20 И, гле, жена, која је дванаест година боловала од течења крви, пришавши отпозади дотаче ресе његове хаљине.   21 Јер говораше у себи: „Ако само дотакнем његову хаљину, бићу излечена.”   22 А Исус се окрену и видевши је рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је.” И би исцељена жена од онога часа.   23 И кад Исус дође у старешинину кућу, виде свираче и народ где виче,   24 и рече: „Уклоните се, јер девојчица није умрла, него спава.” И исмеваху га.   25 А кад истера народ, уђе и ухвати је за руку, и уста девојчица.   26 И оде глас о овоме по целој оној земљи.   27 И кад је Исус одлазио оданде, пођоше за њим два слепа вичући и говорећи: „Смилуј се на нас, сине Давидов.”   28 А кад дође у кућу, приђоше му слепи и рече им Исус: „Верујете ли да могу то учинити?” Рекоше му: „Да, Господе.”   29 Тада дотаче њихове очи говорећи: „Нека вам буде по вери вашој.”   30 И отворише се њихове очи. И запрети им Исус говорећи: „Гледајте да нико не дозна.”   31 А они, изишавши, разгласише га по целој оној земљи.   32 А кад су они излазили, гле, приведоше му човека нема и бесомучна.   33 И пошто је демон истеран, проговори неми и задиви се народ говорећи: „Никада се тако шта не виде у Израиљу.”   34 А фарисеји говораху: „Помоћу демонског старешине изгони демона.”   35 И обилазише Исус све градове и села, учећи у синагогама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ.   36 И видевши народ, сажали се на њега, јер беше измучен и клонуо као овце без пастира.   37 Тада рече својим ученицима: „Жетве је много, а радника мало.   38 Молите, зато, господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза