Матеј 15

1 Тада приступише Исусу фарисеји и књижевници из Јерусалима и рекоше:   2 „Зашто твоји ученици преступају предање старих? Јер не перу своје руке кад једу хлеб.”   3 А он им у одговору рече: „Зашто и ви преступате заповести Божју због свога предања?   4 Бог је, наиме, рекао: ‘Поштуј оца и мајку’ и ‘Ко ружи оца или мајку, смрћу да умре’,   5 а ви говорите ко оцу или мајци каже: ‘Жртвени је дар чиме бих ти могао помоћи’, тај не треба да поштује свога оца или своју мајку;   6 и укинусте Божју реч због вашега предања.   7 Лицемери, добро је пророковао за вас Исаија:   8 ‘Овај народ ме поштује уснама, а срце је њихово далеко од мене.   9 Узалуд ме поштују учећи науке које су људске заповести.’”   10 И дозва народ, па им рече: „Слушајте и разумејте:   11 не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека.”   12 Тада приђоше ученици и рекоше му: „Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули ову реч?”   13 А он одговори и рече: „Сваки засад који не посади Отац мој небески, биће искорењен.   14 Оставите их! Слепи су вође слепима; а кад слепи води слепога, обојица ће пасти у јаму.”   15 А Петар одговори и рече му: „Објасни нам ову причу.”   16 Он пак рече: „Зар и ви још не разумете?   17 Не схватате ли да све што улази у уста иде у трбух и избацује се напоље?   18 А што излази из уста, из срца излази, и то погани човека.   19 Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле.   20 То погани човека, а јести неопраним рукама не погани човека.”   21 Изашавши оданде Исус се повуче у крајеве Тира и Сидона.   22 И, гле, жена Хананејка изађе из оних крајева и повика говорећи: „Смилуј се на мене, Господе, сине Давидов, моју ћерку демон тешко мучи.”   23 А он јој не одговори ни речи. Тада приступише његови ученици и мољаху га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама.”   24 Али он одговори и рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.”   25 Она пак дође и клањаше му се говорећи: „Господе, помози ми.”   26 А он одговори и рече: „Није лепо узети дечји хлеб и бацити га псима.”   27 Она рече: „Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.”   28 Тада Исус одговори и рече јој: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде како желиш.” И би излечена њена кћи од онога часа.   29 И отишавши Исус оданде, дође на Галилејско море, попе се на гору и сеђаше онде.   30 И приступи му многи народ, који је са собом имао хроме, кљасте, слепе, неме и многе друге, и положише их крај његових ногу.   31 И излечи их, тако да се народ задивио гледајући неме где говоре, кљасте здраве и хроме где иду и слепе где гледају, и прославише Бога Израиљевог.   32 А Исус дозва своје ученике и рече: „Жао ми је народа, јер су већ три дана код мене и немају шта да једу, а нећу их отпустити гладне да не малаксају на путу.”   33 Ученици му рекоше: „Откуда нама у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ?”   34 И рече им Исус: „Колико хлебова имате?” Они рекоше: „Седам, и неколико рибица.”   35 И заповеди народу да полеже по земљи,   36 узе тих седам хлебова и рибе, захвали Богу, изломи и даваше ученицима, а ученици народу.   37 И једоше сви, те се наситише и подигоше комада што претече седам пуних котарица.   38 А оних што су јели беше око четири хиљаде људи, осим жена и деце.   39 И отпусти народ, па уђе у чамац и дође у крајеве Магадана.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза