Матеј 141 У оно време Ирод четворовласник чу глас о Исусу 2 и рече својим слугама: „То је Јован Крститељ, он је устао из мртви и зато чудотворне силе делују у њему.” 3 Ирод је, наиме, ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, 4 јер му је Јован говорио: „Не смеш је имати!” 5 И хтеде га убити, али се побоја народа јер су га сматрали пророком. 6 А на Иродов рођендан заигра Иродијадина ћерка пред гостима и угоди Ироду, 7 због чега јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што заиште. 8 Она пак, подстакнута од своје мајке, рече: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља!” 9 И ражалости се краљ, али због заклетве и гостију нареди да јој се да 10 и, пославши, одсече главу Јовану у тамници. 11 И донеше главу његову на тањиру, те дадоше девојци, а она је однесе својој мајци. 12 И дођоше његови ученици, узеше тело и укопаше га, па дођоше и јавише Исусу. 13 А кад Исус чу, уклони се оданде чамцем у пуст крај сам. Али народ чу и пође за њим пешице из градова. 14 И изашавши, виде многи народ, сажали се на њега и излечи њихове болеснике. 15 А кад наста вече, приступише му ученици говорећи: „Пуст је крај и време је већ поодмакло, отпусти народ нека иде у села и купи себи хране.” 16 Исус им рече: „Не треба да иду, дајте им ви да једу.” 17 А они му рекоше: „Немамо овде ништа осим пет хлебова и две рибе.” 18 Он пак рече: „Донесите ми их овамо.” 19 И заповеди да народ полеже по трави, узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, изломи и даде ученицима хлебове, а ученици народу. 20 И једоше сви и наситише се, и подигоше дванаест пуних котарица комада што претече. 21 А оних што су јели беше око пет хиљада људи, осим жена и деце. 22 И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну док он отпусти народ. 23 И кад отпусти народ, попе се на гору сам да се помоли. Кад пак наста вече, беше сам онде. 24 А чамац је био већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер беше противан ветар. 25 А у четврту ноћну стражу дође к њима ходајући по мору. 26 Видевши га ученици где иде по мору, уплашише се, говорећи да је то утвара, и од страха повикаше. 27 Али их Исус одмах ослови и рече: „Не бојте се, ја сам, не страхујте.” 28 А Петар му одговори и рече: „Господе, ако си ти, заповеди да дођем к теби по води.” 29 Он пак рече: „Дођи.” И изашавши из чамца, Петар пође по води и дође Исусу. 30 Али гледајући јак ветар, побоја се, поче да тоне и повика говорећи: „Господе, спаси ме!” 31 А Исус пружи одмах руку, ухвати га и рече му: „Маловерни, зашто си посумњао?” 32 И кад уђоше у чамац, преста ветар. 33 А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: „Заиста си Божји син.” 34 И прешавши, пристадоше код Генисарета. 35 А кад су га људи онога места познали, послаше по свој оној околини, те му донеше све болеснике, 36 и мољаху га да само дотакну ресе његове хаљине. И сви који дотакоше беху исцељени. Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза
|