Марко 15

1 И одмах ујутру одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима и сав Синедрион, свезаше Исуса, одведоше и предаше Пилату.   2 И упита га Пилат: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му одговори и рече: „Ти кажеш.”   3 И оптуживаху га првосвештеници много.   4 А Пилат га опет упита: „Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују.”   5 Но Исус не одговори ништа више, тако да се Пилат чудио.   6 А о празнику ослобађао им је једнога сужња кога су искали.   7 Беше пак у оковима човек звани Варава с бунтовницима који су у буни учинили убиство.   8 И попе се народ, те поче тражити оно што им је обично чинио.   9 А Пилат им одговори: „Хоћете ли да вам ослободим цара јудејског?”   10 Јер је знао да су га првосвештеници предали из зависти.   11 Али првосвештеници наговорише народ да им радије ослободи Вараву.   12 А Пилат опет одговори и рече им: „Шта онда да учиним са оним кога зовете царем јудејским?”   13 Но они поново повикаше: „Распни га!”   14 Пилат им пак рече: „Какво зло учини?” Но они повикаше још јаче: „Распни га!”   15 Тада им Пилат ослободи Вараву – желећи да задовољи светину, а Исуса ишиба и предаде да га разапну.   16 А војници га одведоше унутра у двор, то јест преторијум, и сазваше сву чету.   17 И обукоше му пурпурну хаљину, оплетоше венац од трња и ставише на њега.   18 И почеше да га поздрављају: „Здраво, царе јудејски.”   19 И удараху га трском по глави, пљуваху на њега и падајући на колена клањаху му се.   20 А кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурну хаљину и обукоше му његове хаљине, те га изведоше да га разапну.   21 И примораше једног пролазника Симона Киринејца, који је долазио из поља, оца Александрова и Руфова, да понесе његов крст.   22 И доведоше га на место Голготу, што преведено значи „место лобања”.   23 И даваху му вино са смирном, но он не прими.   24 Затим га разапеше и поделише његове хаљине, бацајући коцку за њих – шта ће ко узети.   25 А беше трећи час кад га разапеше.   26 И беше написан натпис који је означавао његову кривицу: „Цар јудејски”.   27 И разапеше с њим два разбојника, једнога с његове десне стране, а другога с леве.   28 И испуни се Писмо које каже: „И убројише га међу злочинце.”   29 А пролазници су га вређали машући својим главама и говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и саграђујеш га за три дана,   30 спаси самога себе и сиђи с крста.”   31 Тако се ругаху и првосвештеници с књижевницима и говораху један другоме: „Друге је спасао, самога себе не може да спасе.   32 Христос, цар Израиљев – нека сиђе сад с крста да видимо и поверујемо.” Вређаху га и они што су били с њим разапети.   33 И кад наста шести час, би тама по целој земљи до часа деветога.   34 А у девети час повика Исус веома гласно: „Елои, Елои, лама савахтани?” То јест преведено: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?”   35 Чувши то неки од оних што тамо стајаху, рекоше: „Гле, зове Илију.”   36 А један отрча и натопи сунђер оцтом, па натаче на трску, те га појаше говорећи: „Пустите, да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.”   37 А Исус повика веома гласно и издахну.   38 И завеса у храму расцепи се надвоје одозго до доле.   39 А кад виде капетан који је стајао према њему да тако издахну, рече: „Овај човек заиста беше Божји син.”   40 А посматраху издалека и жене, међу којима беше Марија Магдалена, Марија, мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома,   41 које иђаху за њим кад беше у Галилеји и служаху му, и многе друге које су с њим дошле у Јерусалим.   42 И кад већ би вече, пошто беше петак, то јест дан пре суботе,   43 дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник, који и сам чекаше царство Божје, и усуди се, те уђе Пилату и затражи Исусово тело.   44 А Пилат се зачуди да је већ умро и, позвавши капетана, запита га да ли је одавно умро.   45 А кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу.   46 Он купи платно, скину га, уви у платно и положи га у гроб који је био усечен у стени, те навали камен на врата од гроба.   47 А Марија Магдалена и Марија Јосијина посматраху где је положен.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза