Марко 14

1 А беху два дана до празника Пасхе и бесквасних хлебова. И тражаху првосвештеници и књижевници као да га на превару ухвате и убију.   2 Говораху, наиме: „Не о празнику да се народ не побуни.”   3 И кад је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена, која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби суд од алавастра и изли на његову главу.   4 А неки негодоваху говорећи међу собом: „Зато је тако просуто миро?   5 Могло се, наиме, то миро продати за више од триста динара и дати сиромасима.” И приговараху јој.   6 Но Исус рече: „Оставите је, што јој стварате непријатности? Она учини добро дело на мени.   7 Јер сиромахе увек имате са собом и, кад хоћете, можете им добро чинити, а мене немате свагда.   8 Учинила је што је могла; унапред је помазала моје тело за укоп.   9 И заиста вам кажем: где год се проповеда јеванђеље по свему свету, казаће се и шта она учини – за сећање на њу.”   10 А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда.   11 А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда.   12 А првога дана бесквасних хлебова, кад су клали пасхално јагње, рекоше му његови ученици: „Куда хоћеш да идемо и спремимо да једеш пасху?”   13 И посла двојицу од својих ученика и рече им: „Идите у град и срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим,   14 и где уђе, реците домаћину: Учитељ пита: ‘Где је моја дворана где ћу јести пасху са својим ученицима?’   15 И он ће вам показати велику одају на спрату, застрту, спремну; онде нам припремите.”   16 И изађоше његови ученици, те одоше у град и нађоше као што им рече, па спремише Пасху.   17 А кад је било вече, дође са Дванаесторицом.   18 И кад су лежали за трпезом и јели, рече Исус: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас – који једе са мном.”   19 Они почеше да се жалосте и да му говоре један за другим: „Да нећу ја?”   20 А он им рече: „Један од Дванаесторице који умаче са мном у зделу.   21 Син човечји иде, додуше, као што је написано за њега, али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечјег; боље би му било да се није родио тај човек.”   22 И кад су јели, узе хлеб, благослови, изломи и даде им и рече: „Узмите, ово је тело моје.”   23 И узе чашу, захвали Богу, даде им, те пише из ње сви.   24 И рече им: „Ово је моја крв завета, која се пролива за многе.   25 Заиста кажем вам: нећу више пити од рода чокотова до онога дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.”   26 И отпојавши хвалу, изађоше на Маслинску гору.   27 И рече им Исус: „Сви ћете се саблазнити, јер је написано: ‘Ударићу пастира, и овце ће се разбећи.’   28 Али после свога васкрса ићи ћу пред вама у Галилеју.”   29 А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, али ја нећу.”   30 И рече му Исус: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас – ове ноћи – пре но што петао два пута запева.”   31 Но он говораше још упорније: „Ако би требало да умрем с тобом, нећу се одрећи тебе.” А исто тако говораху и сви остали.   32 И дођоше на једно место које се зове Гетсиманија, и рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.”   33 И узе са собом Петра, Јакова и Јована, те поче стрепити и тужити,   34 и рече им: „Претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите.”   35 И отишавши мало даље, падаше на земљу и мољаше се, ако је могуће да га мимоиђе овај час,   36 и говораше: „Ава, Оче, теби је све могућно, пронеси ову чашу мимо мене; али не што ја хоћу, него што ти хоћеш.”   37 Тада дође и нађе их како спавају, па рече Петру: „Симоне, спаваш? Зар не могаде пробдети један час?   38 Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.”   39 И опет оде те се помоли изговоривши исту молитву.   40 И дошавши, опет их нађе како спавају, јер су им очи отежале, па нису знали шта да му одговоре.   41 И дође по трећи пут и рече им: „Стално спавате и почивате! Доста је, дође час, ево, предају Сина човечјег у руке грешника!   42 Устаните, хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.”   43 И одмах – док је он још говорио – дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим многи људи с мачевима и батинама – од првосвештеника, књижевника и старешина.   44 А његов издајник беше дао знак њима: „Кога пољубим – онај је; ухватите га и одведите опрезно.”   45 И дошавши, одмах му приђе и рече: „Рави”, и пољуби га.   46 А они ставише руке на њега и ухватише га.   47 А један од њих што ту стајаху потеже мач, удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.   48 Исус пак одговори и рече им: „Изађосте као на разбојника с мачевима и батинама да ме ухватите;   49 сваки дан сам био код вас у храму и учио, па ме нисте ухватили. Али Писма треба да се испуне.”   50 Тада га сви оставише и побегоше.   51 А за њим иђаше неки младић, огрнут платненом хаљином на голом телу, и њега ухватише.   52 Но он остави платно, па побеже од њих го.   53 И одведоше Исуса првосвештенику, па се скупише сви првосвештеници, старешине и књижевници.   54 А Петар пође издалека за њим све до у првосвештениково двориште. Сеђаше са слугама и грејаше се код ватре.   55 А првосвештеници и сав Синедрион тражаху сведочанство против Исуса да га убију, али не налажаху.   56 Јер многи сведочаху лажно против њега, али сведочанства не беху једнака.   57 Неки пак усташе и сведочаху лажно против њега говорећи:   58 „Ми чусмо како он говори: ‘Ја ћу развалити овај храм, начињен рукама, па ћу за три дана саградити други, који неће бити начињен рукама.’”   59 Па ни такво њихово сведочанство не беше једнако.   60 Тада стаде првосвештеник на средину и упита Исуса говорећи: „Зар ништа не одговараш шта ови сведоче против тебе?”   61 А он ћуташе и не одговори ништа. Првосвештеник га опет упита и рече му: „Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?”   62 А Исус рече: „Ја сам, и видећете Сина човечјег како седи с десне стране силе и иде са облацима небеским.”   63 На то првосвештеник раздра своје хаљине и рече: „Шта нам још требају сведоци?   64 Чули сте хулу; шта вам се чини?” А они га сви осудише да је заслужио смрт.   65 И неки почеше да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и да му говоре: „Прореци!” И слуге га удараху по лицу.   66 И кад је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња,   67 па видевши Петра како се греје, погледа га и рече: „И ти беше са Исусом Назарећанином?”   68 Но он одрече говорећи: „Нити знам, нити разумем што говориш.” И изађе напоље у предворје, и петао запева.   69 А слушкиња га виде и поче опет говорити онима што тамо стајаху: „Овај је од њих.”   70 Али он опет одрицаше. Мало после опет присутни рекоше Петру: „Заиста си од њих, јер си и Галилејац.”   71 Тада он поче да се куне и заклиње: „Не знам тога човека о којем говорите.”   72 И одмах по други пут петао запева. А Петар се сети речи како му рече Исус: „Пре но што петао два пута запева три пута ћеш ме се одрећи.” И бризну у плач.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза