Марко 10:17-31

17 И кад изађе на пут, притрча један човек, клече пред њим и упита га: „Добри учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни?”   18 А Исус му рече: „Што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.   19 Знаш заповести: Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и мајку.”   20 Но он му одговори: „Учитељу, све сам то држао од своје младости.”   21 А Исус га погледа, заволе га и рече му: „Једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном.”   22 А он се ражалости на ову реч и оде тужан јер имађаше велико богатство.   23 И погледавши Исус наоколо рече својим ученицима: „Како ће имућни људи тешко ући у царство Божје.”   24 А ученици се запањише на његове речи. Но Исус опет прозбори и рече им: „Децо, како је тешко онима који се уздају у имање ући у царство Божје.   25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство Божје.”   26 А они се још више уплашише говорећи један другоме: „Па ко може да буде спасен?”   27 Исус погледа на њих и рече: „Људима је то немогућно, али Богу није; јер Богу је све могућно.”   28 Петар поче да му говори: „Види, ми остависмо све и пођосмо за тобом.”   29 Исус пак одговори и рече: „Заиста, кажем вам, нема никога ко остави кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради јеванђеља,   30 а да не прими сад стоструко, у ово време куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу, и њиве – уз прогањања – а у будућем свету вечни живот.   31 Но многи први биће последњи и последњи први.”  

Контекст · Почетна страна · Веза