Лука 9

1 А Дванаесторицу сазва и даде им моћ и власт над свима демонима и да лече болести.   2 И посла их да проповедају царство Божје и да лече болеснике.   3 И рече им: „Ништа не узимајте на пут, ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате две хаљине.   4 Ако пак уђете у коју кућу, онде остајте и онде полазите.   5 И који год вас не приме, изађите из онога града, отресите прашину са својих ногу – за сведочанство против њих.”   6 Тада су отишли и ишли по селима проповедајући јеванђеље и лечећи свуда.   7 А Ирод четворовласник чуо је све шта се догађа и био је у великој неприлици јер су неки говорили да је Јован васкрсао из мртвих;   8 а други – да се појавио Илија, трећи пак – да је устао неки од старих пророка.   9 Ирод рече: „Јовану сам ја одсекао главу; али ко је овај о коме слушам такве ствари?” И тражио је да га види.   10 А кад су се апостоли вратили, испричаше му све шта су учинили. И узе их са собом, па се повуче у пусто место према граду званом Витсаида.   11 Али је народ то сазнао и пошао за њим. И он их прими и говораше им о царству Божјем, и исцељивао је оне којима је лечење било потребно.   12 А дан поче нагињати; Дванаесторица тада приступише и рекоше му: „Отпусти народ, нека иду у околна села и засеоке да нађу свратише и храну, јер смо овде у пустом крају.”   13 Он им пак рече: „Па дајте им ви да једу.” Али они рекоше: „Немамо више од пет хлебова и две рибе; можда да ми идемо и купимо храну за сав овај народ.”   14 А било је око пет хиљада људи. И рече својим ученицима: „Посадите их у групе по педесет.”   15 И поступише тако, те посадише све.   16 Он пак узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше их ученицима да изнесу пред народ.   17 И једоше сви и наситише се, те подигоше дванаест котарица преосталих комада.   18 И кад се једном сам молио Богу, а ученици били с њим, упита их: „Шта каже народ ко сам ја?”   19 Они пак одговорише: „Једни кажу – Јован Крститељ, други – Илија, а трећи – да је васкрсао неки од старих пророка.”   20 Тада им рече: „А ви шта кажете! Ко сам ја?” На то Петар одговори: „Христос Божји.”   21 А он им запрети и заповеди да то никоме не казују,   22 додајући да Син човечји треба много да пропати, да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, да буде убијен и да васкрсне трећи дан.   23 И свима је говорио: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе и узима свој крст сваки дан, па нека иде за мном.   24 Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће се спасти.   25 Јер какву корист има човек кад задобије сав свет, а самога себе упропасти или науди?   26 Ко се, наиме, постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у својој слави, у слави Оца и светих анђела.   27 А вама уистину кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство Божје.”   28 А око осам дана после ове беседе узе Петра, Јована и Јакова, па се попе на гору да се помоли.   29 И док се молио, његово лице се измени, а његово одело поста бело и сјајно.   30 И, гле, два човека су разговарала с њим; то су били Мојсије и Илија,   31 који показаше у слави и говораху о његовој смрти, коју је имао да поднесе у Јерусалиму.   32 Међутим, Петра и његове другове је савладао сан. А кад су се пробудили, видеше његову славу и два човека који су стајали с њим.   33 И кад су се они одвојили од њега, Петар рече Исусу: „Учитељу, добро је да смо овде, да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији” – не знајући шта говори.   34 И док је он то говорио, дође облак и заклони их; и уплашише се кад уђоше у облак.   35 А из облака дође глас који је говорио: „Ово је мој изабрани Син, њега слушајте.”   36 И кад је глас одјекнуо, Исус се нађе сам. Они су пак оћутали и тих дана нису јављали никоме ништа од онога што су видели.   37 А кад су следећег дана сишли с горе, многи народ му изађе у сусрет.   38 И, гле, један човек из народа повика: „Учитељу, молим те погледај на мога сина јер ми је јединац.   39 Види, хвата га дух, те изненада виче и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега.   40 И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.”   41 Исус пак одговори и рече: „О неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо.”   42 И док му је прилазио, обори га демон и поче ломити. Али Исус запрети нечистом духу, те исцели дечака, и даде га његовом оцу.   43 И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима:   44 „Ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечји бити предан у људске руке.”   45 Али они нису разумели ове речи и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч.   46 И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима.   47 А Исус, знајући помисао њихова срца, узе једно дете, стави га крај себе   48 и рече им: „Ко прими ово дете у моје име – мене прима; а ко мене прими – прима онога који је мене послао; јер ко је најмлађи међу свима вама – тај је највећи.”   49 На то проговори Јован и рече: „Учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили зато што не иде с нама.”   50 Исус му пак рече: „Не браните, јер ко није против вас – уз вас је.”   51 А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим,   52 те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме.   53 Али га нису примили зато што се упутио Јерусалиму.   54 Кад су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: „Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи?”   55 А он се окрену и укори их [рекавши: „Не знате каквог сте духа; Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе”].   56 И одоше у друго село.   57 И док су ишли путем, неко му рече: „Ићи ћу с тобом куд год ти пођеш.”   58 Исус му пак рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где да наслони главу.”   59 А једном другом рече: „Хајде за мном.” Али он рече: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца.”   60 Рече му: „Остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божје.”   61 А рече и трећи: „Ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима.”   62 Исус му пак рече: „За царство Божје није нико ко стави своју руку на плуг, па се осврће натраг.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза