Лука 7

1 Пошто је завршио све своје речи пред народом, уђе у Кафарнаум.   2 А слуга једнога капетана – кога је он ценио – беше болестан на мору.   3 Чувши за Исуса, посла к њему јудејске старешине молећи га да дође и излечи његовог слугу.   4 А кад они дођоше Исусу, мољаху га усрдно говорећи: „Заслужује да му то учиниш   5 јер воли наш народ и подигао нам је синагогу.”   6 Исус пође с њима, а кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље поручујући му: „Господе, не труди се јер нисам достојан да уђеш под мој кров.   7 Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него реци само једну реч, па ће бити излечен мој слуга.   8 И ја сам, наиме, човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: ‘Иди’, и иде, а другоме: ‘Дођи’, и долази, и своме слуги: ‘Учини то’, и чини.”   9 Чувши то, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим, те рече: „Кажем вам, толику веру нисам нашао ни у Израиљу.”   10 И кад су се изасланици вратили кући нађоше слугу здравог.   11 Затим Исус оде у град звани Наин, а с њим су ишли његови ученици и много народа.   12 А кад се приближио градским вратима, гле, износили су мртваца, јединца сина његове мајке, која је била удовица, и с њом је било много света из града.   13 А кад је Господ виде, сажали се на њу и рече јој: „Не плачи.”   14 Тада приђе, дотаче мртвачки сандук – носиоци пак стадоше – и рече: „Младићу, теби говорим, устани.”   15 И мртвац седе, те поче да говори; и даде га његовој мајци.   16 А страх је обузео све, па су славили Бога говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама”, и: „Бог је посетио свој народ.”   17 И рашири се овај глас о њему по свој Јудеји и по свој околини.   18 Јована обавестише о свему овоме његови ученици. Тада Јован дозва двојицу од својих ученика,   19 посла их Господу питајући: „Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?”   20 Кад су пак ови људи дошли к њему, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао к теби и пита: ‘Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?’”   21 У тај час је исцелио многе људе од болести, мука и злих духова и многим слепима даровао вид.   22 Њима пак одговори: „Идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи поново гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда јеванђеље;   23 и блажен је који се не саблазни о мене.”   24 А кад су Јованови посланици отишли, поче Исус да говори народу о Јовану: „Шта сте изашли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља?   25 Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе сјајне хаљине и живе у раскоши – на краљевским дворовима су.   26 Или шта сте изашли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка.   27 То је онај за кога је написано: ‘Гле, шаљем свога весника пред лице твоје, који ће припремити твој пут пред тобом.’   28 Кажем вам, међу рођенима од жена нико није већи од Јована; а најмањи у царству Божјем већи је од њега.”   29 И сав народ који је чуо, па и цариници признаше праведност Божју, те се крстише Јовановим крштењем.   30 А фарисеји и законици одбацише оно што је Бог хтео да учини с њима и не примише његово крштење.   31 „С ким ћу, дакле, упоредити људе овог нараштаја? И на кога личе?   32 Они су као деца која седе на тргу и довикују једни другима: ‘Свирали смо вам и нисте играли, кукали смо и нисте плакали.’   33 Дошао је, наиме, Јован Крститељ; није јео хлеба, нити је пио вина, и кажете: ‘Демон је у њему.’   34 Дошао је Син човечји који једе и пије, па кажете: ‘Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.’”   35 И оправдаше мудрост сва деца њезина.   36 Један од фарисеја молио га је да једе с њим; и ушавши у фарисејеву кућу, седе за трпезу.   37 И, гле, једна жена, која је била грешница у граду, сазна да је он у фарисејевој кући за трпезом, донесе алавастарски суд с миром,   38 те стаде подно код његових ногу плачући, па поче сузама квасити његове ноге и својом косом отираше и љубише његове ноге, и помазаше их миром.   39 Видевши пак фарисеј, који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко је и каква је жена која га дотиче, да је грешница.”   40 Исус му одговори и рече: „Симоне, имам да ти кажем нешто.” А он: „Учитељу, кажи.” Рече:   41 „Двојица су били дужни једном зајмодавцу; један је дуговао пет стотина динара, а други педесет.   42 Како нису имали да врате, опрости обојици. Који ће га, дакле, од њих више љубити?”   43 Симон одговори: „Мислим онај коме је више поклонио.” А он му рече: „Право си просудио.”   44 И окрену се жени, те рече Симону: „Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге, а она је сузама облила моје ноге и својом косом отрла.   45 Пољубац ми ниси дао, а она, откако сам ушао није престала да ми љуби ноге.   46 Ниси ми помазао главу уљем, а она је миром помазала моје ноге.   47 Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси јер је имала много љубави. Коме се мало прашта, мало љуби.”   48 А њој рече: „Опроштени су ти греси.”   49 Они пак који беху заједно за трпезом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај што и грехе опрашта?”   50 А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди с миром.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза