Лука 6

1 Догодило се да је једне суботе пролазио кроз усеве, а његови ученици су кидали класје, трли га рукама и јели.   2 А неки од фарисеја рекоше: „Зашто радите оно што се не сме чинити суботом?”   3 Исус пак одговори и рече им: „Зар нисте читали ни то што је учинио Давид кад су огладнели он и његово друштво?   4 Како је ушао у дом Божји, узео постављене хлебове – које су смели да једу само свештеници – јео и дао својим друговима?”   5 И рече им: „Син човечји је господар и суботе.”   6 А једне друге суботе ушао је у синагогу и учио; био је онде и један човек чија је десна рука била сува.   7 А књижевници и фарисеји су мотрили на њега – хоће ли исцелити у суботу – да би нашли оптужбу против њега.   8 Он је пак знао њихове мисли, те рече човеку са сувом руком: „Устани и стани на средину”; и уставши стаде.   9 А Исус им рече: „Питам вас, сме ли се суботом добро чинити или зло, спасти живот или упропастити?”   10 И погледа их све наоколо, па му рече: „Пружи своју руку.” А он учини тако, те његова рука поста опет здрава.   11 Они се пак избезумише и договараху се међу собом шта би могли да учине Исусу.   12 Тих дана изађе на гору да се помоли и проведе ноћ молећи се Богу.   13 А кад се разданило, позва своје ученика и од њих изабра Дванаесторицу, које и апостолима назва:   14 Симона, кога назва Петар, и његова брата Андреју, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,   15 Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона, који се зове Зилот,   16 Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског, који поста издајник.   17 И сишавши с њима, стаде на једном равном месту, и мноштво његових ученика и врло много народа из све Јудеје и из Јерусалима, и приморја тирског и сидонског,   18 који су дошли да га чују и да се излече од својих болести, и исцељиваху се и они које су мучили нечисти духови.   19 А сав народ је тражио да га дотакне јер је сила излазила из њега и све исцељивала.   20 Тада подиже своје очи на своје ученике и рече: „Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше царство Божје.   21 Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити. Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати.   22 Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас издвоје и вређају и одбаце ваше име као зло – због Сина човечјег.   23 Радујте се у тај дан и ликујте, јер, гле, велика је ваша награда на небу; њихови очеви су исто тако чинили пророцима.   24 Само тешко вама богаташима, јер сте примили своју утеху.   25 Тешко вама који сте сад сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сад смејете, јер ћете туговати и плакати.   26 Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре; лажним пророцима су тако чинили њихови очеви.   27 Него вама – који слушате – велим: Љубите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе,   28 благосиљајте оне који вас куну, молите се за оне који вас вређају.   29 Пружи и други образ ономе ко те удари по једном, не ускрати ни кошуље ономе који ти узима огртач.   30 Подај свакоме који иште од тебе, не тражи натраг своје од онога који узима од тебе.   31 И како хоћете да људи чине вама, онако чините и ви њима.   32 И ако волите оне који вас воле, каква вам је хвала? Јер и грешници воле оне који воле њих.   33 И ако чините добро својим добротворима, каква вам је хвала? То исто чине и грешници.   34 И ако позајмите онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? И грешници позајмљују грешницима – да исто толико приме.   35 Него волите своје непријатеље, и чините добро, и дајте на зајам не очекујући ништа; и биће ваша награда велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ према незахвалнима и злима.   36 Будите милосрдни као што је и Отац ваш милосрдан.   37 И не судите, па вам се неће судити; и не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено:   38 дајте и даће вам се; добру меру, набијену, стресену, препуну даће у ваше наручје; јер каквом мером мерите, онаквом ће вам се одмерити.”   39 А каза им и причу: „Може ли слепи да води слепог? Зар неће обојица пасти у јаму?   40 Ученик није над учитељем; него и као изучен биће као његов учитељ.   41 А што гледаш трн у оку свога брата, а не примећујеш греду у свом сопственом оку?   42 Како можеш да кажеш свом брату: ‘Брате, дај да извадим трун који је у твом оку’, а сам не видиш греду у свом оку? Лицемере, извади прво греду из свога ока, па ћеш онда гледати како да извадиш трун који је у оку твога брата.   43 Јер нема доброг дрвета које рађа нездрав род, ни нездравог дрвета које рађа добар род.   44 Јер се свако дрво познаје по свом плоду. С трња се не беру смокве, нити се грожђе бере с купине.   45 Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло; јер његова уста говоре оно чега је срце пуно.   46 А што ме зовете: ‘Господе, Господе’, а не чините што говорим?   47 Показаћу вам на кога личи свако ко долази к мени, те слуша моје речи и извршује их.   48 Сличан је човеку који гради кућу, ископа дубоко и постави темељ на стени. А кад дође бујица, навали река на ту кућу, али не може да је покрене зато што је добро саграђена.   49 А ко је чуо, па није извршио, сличан је човеку који је саградио кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах се сруши. И би велико рушење те куће.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза