Лука 5

1 Кад је народ хрлио к њему и слушао реч Божју, а он стајао код Генесаретског језера,   2 виде два чамца крај обале; рибари су изашли из њих и испирали мреже.   3 Ушавши у један од тих чамаца, који је био Симонов, замоли га да мало одмакне од копна. Потом седе и учаше народ из чамца.   4 А кад преста да говори, рече Симону: „Навези на дубину и баците своје мреже за лов.”   5 Симон му одговори и рече: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили и нисмо ухватили ништа, али на твоју реч бацићу мреже.”   6 И кад то учинише, ухватише мноштво риба; мреже су им се чак цепале.   7 И дадоше знак друговима у другом чамцу да дођу и да им помогну. И дођоше, па напунише оба чамца, тако да су тонули.   8 Видевши то пак Симон Петар, припаде Исусовима коленима и рече: „Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек.”   9 Запрепашћење, наиме, обузе њега и све који су били с њим због улова риба што уловише,   10 а исто тако и Зеведејеве синове Јакова и Јована, који су били Симонови другови. Тада Исус рече Симону: „Не бој се; одсад ћеш ловити људе.”   11 И извукоше чамце на обалу, оставише све и одоше за њим.   12 И кад је био у једном граду, гле, човек сав губав видевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.”   13 Тада пружи руку, дотаче га и рече: „Хоћу, буди чист.” И одмах губа спаде с њега.   14 И заповеди му да никоме не каже, него: „Иди, покажи се свештенику и принеси жртву за своје очишћење, како је то наложио Мојсије, за сведочанство њима.”   15 Али се глас о њему још више ширио, те се многи народ стицао да га слуша и да се исцељује од својих болести.   16 А он се повлачио у усамљена места и молио се Богу.   17 И кад је једног дана учио, седели су фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима; а он је исцеливао силом Господњом.   18 И, гле, људи донеше на постељи човека који је био одузет, те гледаху да унесу и ставе пред њега.   19 И не нашавши пута да га унесу – због народа – попеше се на кров и спустише га кроз кров с постељом на средину пред Исуса.   20 И кад виде њихову веру, рече: „Човече, опраштају ти се твоји греси.”   21 Тада почеше књижевници и фарисеји да размишљају говорећи: „Ко је овај што хули на Бога? Ко може да опрашта грехе сем јединога Бога?”   22 Исус је пак схватио њихове мисли, те им у одговору рече: „Шта премишљате у својим срцима?   23 Шта је лакше, рећи: ‘Опроштају ти се твоји греси’ или ‘Устани и ходај’?   24 Али да знате да Син човечји има власт на земљи да опрашта грехе.” Рече одузетоме: „Теби говорим, устани и дигни своју постељу, па иди својој кући.”   25 И одмах уста пред њима, подиже постељу на којој је лежао, па оде својој кући славећи Бога.   26 И сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говораху: „Данас смо видели чудне ствари.”   27 И после тога изађе, те виде цариника по имену Левије како седи на царинарници. И рече му: „Хајде за мном.”   28 Тада он остави све, уста и пође за њим.   29 И Левије му приреди велику част у својој кући; било је и много цариника и других људи с њима за трпезом.   30 А фарисеји и њихови књижевници су гунђали његовим ученицима говорећи: „Зашто једете и пијете с цариницима и грешницима?”   31 Исус пак одговори и рече им: „Лекар није потребан здравима него болеснима;   32 нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање.”   33 А они му рекоше: „Јованови ученици често посте и моле се Богу, фарисејски ученици исто тако, а твоји једу и пију.”   34 Исус им пак рече: „Можете ли навести сватове да посте док је младожења с њима?   35 Него ће доћи дани кад младожења буде отет од њих, онда ће постити у те дане.”   36 А рече им и причу: „Нико не дере закрпу од нове хаљине и не ставља на стару хаљину; иначе нову цепа, а старој не пристаје закрпа од нове.   37 И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, оно ће се просути, а мехови ће пропасти;   38 него ново вино треба сипати у нове мехове.   39 И нико ко је пио старо не жели ново; јер каже: ‘Старо је добро.’”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза