Лука 24

1 А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле.   2 Али нађоше камен одваљен од гроба   3 и, кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса.   4 И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајној одећи стадоше пред њих.   5 Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: „Што тражите живога међу мртвима?   6 Нема га овде, него је васкрсао; сетите се како вам је рекао док је још био у Галилеји,   7 наиме, да Син човечји треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде распет, и да васкрсне трећи дан.”   8 Тада се сетише његових речи,   9 па се вратише од гроба и јавише све ово Једанаесторици и свима осталима.   10 То су биле Марија Магдалена и Јована и Марија, Јаковљева мајка; и остале жене с њима рекоше ово апостолима.   11 А њима се ове речи учинише као празна шала и нису им веровали.   12 Петар пак уста и отрча до гроба; нагнувши се виде само завоје, и оде чудећи се у себи томе што се догодило.   13 И, гле, истога дана двојица од њих су ишли у село које се зове Емаус, што је шездесет стадија удаљено од Јерусалима,   14 и они су разговарали међу собом о свим овим догађајима.   15 Док су они расправљали и разговарали, сам Исус се приближи и иђаше с њима.   16 Али њиховим очима није било дано да га препознају.   17 И рече им: „Какви су то разговори што их успут водите међу собом?” И застадоше гледајући тужно.   18 Одговори један, по имену Клеопа, и рече му: „Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који није сазнао шта се у њему догодило ових дана?”   19 И рече им: „Шта?” А они му рекоше: „Оно с Исусом Назарећанином, који је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом,   20 како су га наши првосвештеници и старешине предали на смртну казну и распели га.   21 А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израиља. И при свем том, данас је трећи дан како се то догодило.   22 Уз то, запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу   23 и како нису нашле његово тело, дођоше и рекоше да су виделе појаву анђела, који су им рекли да је он жив.   24 Неки од наших одоше до гроба и нађоше тако како су жене рекле, али њега нису видели.”   25 И рече им он: „О, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали!   26 Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?”   27 Тада им разјасни шта је о њему писано у свему Писму – почевши од Мојсија и свих пророка.   28 И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље.   29 И салетеше га говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао.” Тако уђе да остане с њима.   30 И кад је седео с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше им.   31 Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима.   32 И рекоше један другоме: „Није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?”   33 И уставши тога часа, вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове,   34 који су говорили: „Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.”   35 А они су им причали шта је било на путу и како су га препознали при ломљењу хлеба.   36 Док су они још то говорили, сам Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!”   37 А они, шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа.   38 И рече им: „Што сте тако збуњени и зашто се јављају сумње у вашим срцима?   39 Погледајте моје руке и моје ноге, ја сам главом. Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију – као што видите да ја имам.”   40 Рекавши то, показа им руке и ноге.   41 А како они још нису веровали од радости, него су се чудили, рече им: „Имате ли овде шта за јело?”   42 А они му дадоше комад печене рибе;   43 он узе и поједе пред њима.   44 И рече им: „То су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написао у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.”   45 Тада им отвори ум да разумеју Писма.   46 Рече им још: „Тако је написано да Христос треба да пострада и да васкрсне из мртвих трећег дана,   47 те да се у његово име проповеда покајање и опроштај грехова свима народима – почевши од Јерусалима.   48 Ви сте сведоци овоме,   49 а ја ћу, ето, послати на вас обећање свога Оца; ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.”   50 Тада их изведе до Витаније, подиже своје руке и благослови их.   51 И док их је благосиљао, удаљи се од њих и узношаше се на небо.   52 А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу,   53 и беху једнако у храму [хвалећи и] благосиљајући Бога.  

Претходно · Почетна страна · Веза