Лука 2

1 У оно време пак изађе заповест од цара Августа да се попише сав свет.   2 Ово је био први попис кад је Кириније управљао Сиријом.   3 И сви су ишли да се попишу – свако у свој град.   4 Тако и Јосиф оде из Галилеје из града Назарета горе у Јудеју, у Давидов град који се зове Витлејем, зато што је био из Давидовог дома и породице,   5 да се упише са својом испрошеном женом Маријом, која је била трудна.   6 А кад су били онде, дође време да она роди,   7 и роди свога сина првенца, те га пови у пелене и метну у јасле, јер за њих није било места у гостионици.   8 А у истом том крају пастири су ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада.   9 И анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја, те се уплашише врло.   10 Анђео им пак рече: „Не бојте се; јер, гле, јављам вам велику радост, која ће бити свему народу,   11 зато што вам се данас родио Спаситељ у Давидовом граду, који је Христос Господ.   12 И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено у пелене где лежи у јаслама.”   13 И одједном се са анђелом створи мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи:   14 „Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи.”   15 А кад анђели одоше од њих на небо, пастири говораху један другом: „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио.”   16 И журећи дођоше, па нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.   17 А кад видеше, објавише што им је речено за ово дете.   18 И сви који су чули задивише се ономе што су им пастири рекли.   19 А Марија је памтила све ове речи и размишљала о њима у свом срцу.   20 И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели онако како им је било речено.   21 И кад се навршише осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, како га назва анђео пре него што га је мајка зачела.   22 И кад се навршише дани њиховог очишћења – по Мојсијевом закону, однеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа,   23 као што је написано у закону Господњем: „Све мушко што се прво рађа нека се посвети Господу”,   24 и да принесу жртву како је речено у закону Господњем: „Пар грлица или два голупчета”.   25 И, гле, у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон, и то човек праведан и побожан, који је очекивао Израиљеву утеху и Дух Свети беше у њему.   26 Њему је Дух Свети прорекао да неће видети смрти пре но што види помазаника Господњег.   27 И надахнут Духом, дође у храм. И кад су родитељи уносили дете Исуса да поступе с њим по законском обичају,   28 узе га на своје руке, благослови Господа и рече:   29 „Сад отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој,   30 јер су моје очи виделе спасење твоје,   31 које си припремио пред свим народима,   32 светлост за просвећење многобожаца и славу свога народа Израиља.”   33 И његов отац и мајка чудили су се ономе што се говорило за њега.   34 И благослови их Симеон, па рече његовој мајци Марији: „Види, овај је одређен да обори и подигне многе у Израиљу и буде знак коме ће се противити,   35 а теби самој мач ће пробости душу да се открију мисли многих срца.”   36 Била је и пророчица Ана, Фануилова кћи из племена Асирова; она беше врло стара, од свога девојаштва живела је с мужем седам година,   37 а као удовица до осамдесет четири године није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању.   38 И у исти час она дође и слављаше Бога и говораше о њему свима који су чекали избављење у Јерусалиму.   39 И кад извршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у свој град Назарет.   40 А дете је расло и јачало пунећи се мудрошћу, и благодат Божја беше на њему.   41 И сваке године о празнику Пасхе његови родитељи ишли су у Јерусалим.   42 Кад му је пак било дванаест година, одоше тамо по празничном обичају,   43 па кад проведоше дане, приликом њиховог повратка дете Исус задржа се у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали,   44 него, мислећи да је међу сапутницима, одоше дан хода и тражаху га међу рођацима и познаницима,   45 па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим тражећи га.   46 И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, слуша их и пита их.   47 А сви који су га слушали дивили су се његовој памети и његовим одговорима.   48 И кад га видеше, запрепастише се, те му његова мајка рече: „Дете, што си нам то учинио? Види, твој отац и ја тражили смо те уцвељени.”   49 Он им рече: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца?”   50 Али они нису разумели реч коју им је рекао.   51 И сиђе с њима, те дође у Назарет, и био им је послушан. А његова мајка је чувала све ове речи у свом срцу.   52 Исус је пак напредовао у младости и расту и милости код Бога и људи.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза