Лука 18

1 А каза им причу да би показао како треба свагда да се моле и да не малаксавају.   2 Рече: „У једном граду био је неки судија који се није бојао Бога и није марио за људе.   3 А у том граду била је једна удовица која је долазила к њему и говорила: ‘Одбрани ме од мога противника пред судом.’   4 Али он неко време није хтео, а после рече у себи: ‘Ако се и не бојим Бога, нити марим за људе,   5 одбранићу ову удовицу, јер ми досађује, да не би најзад дошла и избила ме.’”   6 Даље рече Господ: „Чујте шта говори неправедни судија.   7 А Бог зар да не одбрани своје изабране који му вапију дању и ноћу и зар да оклева с њима?   8 Кажем вам: одбраниће их брзо. Него, кад Син човечји дође, хоће ли наћи веру на земљи?”   9 А ову причу каза некима који су били уверени у себе да су праведни и остале људе ниподаштавали.   10 „Два човека одоше у храм да се помоле, један фарисеј, а други цариник.   11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ‘Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочинци, или као и овај цариник;   12 постим два пута у недељи, дајем десетак од свега што стичем.’   13 А цариник је стајао издалека и није хтео ни очи да подигне према небу, него је ударио своја прса говорећи: ‘Боже, буди милостив мени грешноме.’   14 Кажем вам: овај се вратио кући оправдан, а не онај; јер ће бити понижен свако ко уздиже самога себе, а узвишен ће бити ко самога себе понизује.”   15 Доносили су му и малу децу да их дотакне. А кад су ученици то видели, забрањивали су им.   16 Али Исус дозва децу к себи и рече: „Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер царство Божје припада таквима.   17 Заиста вам кажем: ко не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.”   18 И запита га један старешина: „Добри учитељу, шта да учиним па да наследим вечни живот?”   19 А Исус му рече: „Што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.   20 Знаш заповести: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и мајку.”   21 Он пак рече: „Држао сам све то од своје младости.”   22 А кад је Исус то чуо, рече му: „Недостаје ти још једно: продај све што имаш и раздај сиромасима, па ћеш имати благо на небесима, и хајде за мном.”   23 А он, чувши то, постаде врло жалостан јер је био веома богат.   24 А кад га Исус виде таквог, рече: „Како имућни људи тешко улазе у царство Божје.   25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божје.”   26 А они који су чули рекоше: „Па ко може да се спасе?”   27 Он пак рече: „Што је код људи немогуће – могућно је код Бога.”   28 На то Петар рече: „Види, ми смо оставили све своје и пошли за тобом.”   29 А он им рече: „Заиста вам кажем да нема ниједнога који је ради царства Божјег оставио кућу или жену, или браћу, или родитеље, или децу,   30 а да не прими много више у ово време и вечни живот у свету који ће доћи.”   31 Тада узе Дванаесторицу и рече им: „Ево, идемо горе у Јерусалим и свршиће се све што су пророци написали за Сина човечјег.   32 Јер ће га предати многобошцима и наругаће му се, и биће злостављан и испљуван,   33 па кад га ишибају, убиће га, и трећи дан ће васкрснути.”   34 Али они нису разумели ништа од овога; ова реч је била скривена од њих и нису разумели шта је речено.   35 А кад се приближио Јерихону, неки слепи је седео крај пута и просио.   36 А кад је чуо како народ пролази, запита шта је то.   37 И обавестише га да пролази Исус Назарећанин.   38 И повика говорећи: „Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене!”   39 А они што су ишли напред прекореваху га да ућути. Али је он још више викао: „Сине Давидов, смилуј се на мене!”   40 И Исус стаде и заповеди да га доведу к њему. А кад се он приближи, запита га:   41 „Шта хоћеш да ти учиним?” Он пак рече: „Господе, да прогледам.”   42 Тада му Исус рече: „Прогледај! Спасла те је твоја вера.”   43 И одмах прогледа и иђаше за њим славећи Бога. Хвалио је Бога и сав народ који је то видео.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза