Лука 17

1 И рече својим ученицима: „Није могућно да саблазни не дођу, али тешко оном чијим посредством долазе.   2 Боље би му било да се жрвањ обеси о његов врат и да га баце у море него да саблазни једног од ових малих.   3 Пазите на себе. Ако згреши твој брат, покарај га и опрости му ако се покаје.   4 И ако ти седам пута згреши на дан, па се седам пута врати к теби и каже: ‘Кајем се’, опрости му.”   5 И апостоли рекоше Господу: „Дометни нам вере.”   6 Господ пак рече: „Кад бисте имали вере колико горушичино зрно, рекли бисте овом дуду: ‘Ишчупај се с кореном и посади се у море’, и послушао би вас.   7 Који ће од вас кад има слугу који оре или чува стадо, па се врати кући с поља, речи: ‘Дођи одмах и седи за трпезу.’   8 Зар му неће рећи: ‘Спреми ми шта ћу вечерати, запрегни се и служи ми док једем и пијем, па после тога једи и пиј?’   9 Да ли је захвалан слуги што је учинио оно што је било заповеђено?   10 Тако и ви говорите кад свршите све што вам је заповеђено: ‘Ми смо непотребне слуге, учинили смо што смо били дужни да учинимо.’”   11 И кад је ишао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје.   12 И кад је улазио у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека,   13 те подигоше глас говорећи: „Исусе, учитељу, смилуј се на нас!”   14 И кад их виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима.” И беху очишћени док су још ишли.   15 А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из гласа,   16 те паде ничице код његових ногу одајући му захвалност; а тај је био Самарићанин.   17 Тада Исус одговори и рече: „Зар нису десеторица очишћена? Па где су деветорица?   18 Зар се не нађоше да се врате и захвале Богу, него само овај туђин?”   19 И рече му: „Устани и иди; спасла те је твоја вера.”   20 А кад су га фарисеји упитали кад ће доћи царство Божје, он им је одговорио и рекао: „Царство Божје неће доћи тако да би се спољни знаци могли опажати,   21 нити ће се казати: ‘Ево га овде, или онде’; јер, гле, царство Божје је међу вама.”   22 А ученицима рече: „Доћи ће дани кад ћете зажелети да видите само један дан Сина човечјег, и нећете га видети.   23 И рећи ће вам: ‘Ено га онде, ево га овде’; не идите онамо и не трчите за њима.   24 Јер као што муња, кад сева, светли од једног краја под небом до другог, тако ће бити Син човечји у свој дан.   25 Али он треба прво много да препати и да буде одбачен од овога нараштаја.   26 И како је било у Нојеве дане, тако ће бити и у дане Сина човечјег:   27 јели су, пили су, женили се и удавали све до дана кад је Ноје ушао у ковчег, и дође потоп и уништи их све.   28 Исто тако, као што је било у Лотове дане: јели су, пили су, куповали су, продавали су, садили су, зидали су;   29 а онога дана кад је Лот изашао из Содома, изли се огањ и сумпор с неба и уништи их све.   30 Исто тако биће у онај дан кад се појави Син човечји.   31 Тога дана ко буде на крову, а његово покућство у кући, нека не силази да га узме. Исто тако, ко буде у пољу, нека се не враћа натраг.   32 Сетите се Лотове жене.   33 Ко зажели да одржи свој живот – изгубиће га; а ко га изгуби – одржаће га живим.   34 Кажем вам: те ноћи бише два на једној постељи, један ће бити узет, а други ће бити остављен.   35 Две жене ће заједно млети, једна ће бити узета, а друга ће бити остављена.   36 [Два ће бити у пољу, један ће бити узет, а други ће бити остављен.]”   37 Тада проговорише и рекоше му: „Где, Господе?” А он им рече: „Где је лешина, онде ће се и орлови окупити.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза