Лука 16:1-13

1 А говорио је и ученицима: „Био је један богат човек који је имао управитеља имања, и овога су оптужили код њега да расипа његово имање.   2 Тада га дозва и рече му: ‘Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати.’   3 А управитељ рече у себи: ‘Шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим.   4 Знам шта ћу учинити да би ме примили у своје куће кад будем уклоњен са управе.’   5 И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: ‘Колико си дужан мом господару?’   6 А он рече: ‘Сто вати уља.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет.’   7 Затим рече другом: ‘А ти колико дугујеш?’ Он рече: ‘Сто врећа пшенице.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.’   8 И похвали господар неправедног управитеља што је мудро учинио, јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости.   9 Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства да би вас примили у вечне станове кад оно нестане.   10 Ко је веран у најмањем – веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем – неисправан је и у великом.   11 Ако, дакле, нисте били верни у неправедном богатству, ко ће вам поверити истинито богатство.   12 И ако нисте били верни у туђем, ко ће вам дати ваше?   13 Ниједан слуга не може да служи два господара: јер, или ће једног мрзети, а другога љубити, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете да служите Богу и мамону.”  

Контекст · Почетна страна · Веза