Лука 16

1 А говорио је и ученицима: „Био је један богат човек који је имао управитеља имања, и овога су оптужили код њега да расипа његово имање.   2 Тада га дозва и рече му: ‘Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати.’   3 А управитељ рече у себи: ‘Шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим.   4 Знам шта ћу учинити да би ме примили у своје куће кад будем уклоњен са управе.’   5 И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: ‘Колико си дужан мом господару?’   6 А он рече: ‘Сто вати уља.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет.’   7 Затим рече другом: ‘А ти колико дугујеш?’ Он рече: ‘Сто врећа пшенице.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.’   8 И похвали господар неправедног управитеља што је мудро учинио, јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости.   9 Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства да би вас примили у вечне станове кад оно нестане.   10 Ко је веран у најмањем – веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем – неисправан је и у великом.   11 Ако, дакле, нисте били верни у неправедном богатству, ко ће вам поверити истинито богатство.   12 И ако нисте били верни у туђем, ко ће вам дати ваше?   13 Ниједан слуга не може да служи два господара: јер, или ће једног мрзети, а другога љубити, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете да служите Богу и мамону.”   14 А све ово слушали су фарисеји, који су били среброљупци, и ругали су му се.   15 И рече им: „Ви се представљате праведни пред људима, али Бог зна ваша срца. Јер што се међу људима сматра као нешто високо, пред Богом је мрзост.”   16 Закон и Пророци били су до Јована; од тада се проповеда јеванђеље о царству Божјем и свако наваљује да уђе у њега.   17 Али је лакше да небо и земља прођу него да пропадне једна цртица из Закона.   18 Прељубу чини сваки који отпушта своју жену и жени се другом; и ко се жени отпуштеницом – чини прељубу.   19 А био је неки богат човек који се облачио у скерлет и скупоцено платно и веселио се сјајно сваки дан.   20 А пред његовим вратима лежао је један сиромах по имену Лазар, пун чирева,   21 желећи да се насити оним што је падало с богаташеве трпезе; уз то су и пси долазили и лизали његове ране.   22 А кад умре сиромах, анђели га однеше у Авраамово наручје. Умро је и богаташ, и сахранише га.   23 И кад се мучио у аду, подиже очи и виде издалека Авраама и Лазара у његовом наручју.   24 Тад повика: „Оче Аврааме, смилуј се на мене и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и да ми расхлади језик јер се мучим у овом пламену.”   25 А Авраам рече: „Синко, сети се да си примио своја добра у свом животу, а Лазар исто тако зла; он се сад овде теши, а ти се мучиш.   26 А преко свега тога, постављена је велика провалија између нас и вас да не могу да пређу они који желе одавде к вама, нити да пређу к нама они оданде.”   27 Тада рече: „Молим те онда, оче, да га пошаљеш у кућу мога оца,   28 јер имам петоро браће; нека их увери – да не би и они дошли на ово место мучења.”   29 Али Авраам рече: „Они имају Мојсија и пророке, нека послушају њих.”   30 Он пак рече: „Не, оче Аврааме, него ако им ко из мртвих дође, покајаће се.”   31 Рече му: „Ако не слушају Мојсија и пророке, неће их уверити ни онај ко васкрсне из мртвих.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза