Лука 12

1 Пошто се у међувремену окупише хиљаде народа, тако да су газили један другога, поче да говори прво својим ученицима: „Чувајте се фарисејског квасца, који је лицемерје.   2 Али ништа није скривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.   3 Стога ће се чути на светлости оно што сте рекли у тами и проповедаће се с кровова оно што сте казали на ухо у собама.   4 Али вама, својим пријатељима, кажем: не бојте се оних што убијају тело и после тога не могу ништа више да учине.   5 Него ћу вам указати кога да се бојите: бојте се онога који, кад убије, има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, тога се бојте.   6 Зар се пет врабаца не продају за две паре? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.   7 А вама је и сва коса на глави избројана. Не бојте се; вредите више него многи врапци.   8 Него вам кажем: који год призна мене пред људима, тога ће и Син човечји признати пред Божјим анђелима;   9 а ко се одрекне мене пред људима, њега ће се одрећи пред Божјим анђелима.   10 Опростиће се и сваком који каже реч против Сина човечјег, али се неће опростити оном који похули на Духа Светога.   11 А кад вас доведу у синагоге и пред поглаварствима и власти, не брините се како ћете или чиме ћете се бранити, или шта ћете рећи;   12 јер ће вас Дух Свети научити у тај час шта треба да кажете.”   13 Тада му рече неки из народа: „Учитељу, кажи мом брату да подели са мном наследство.”   14 На то му он рече: „Човече, ко је мене поставио за судију или делитеља над вама?”   15 Њима пак рече: „Пазите и чувајте се сваког лакомства, јер у изобиљу ничији живот не почива на његовом имању.”   16 Каза им и причу: „Њива једног богатог човека добро је понела.   17 И размишљао је у себи овако: ‘Шта да урадим јер немам где да саберем своју летину?’   18 Тада рече: ‘Ово ћу учинити: порушићу своје житнице, па ћу саградити веће, и онде ћу сабрати све своје жито и сва своја добра.   19 И рећи ћу својој души: Душо, имаш многа имања сабрана за много година; почивај, једи, пиј, уживај.’   20 Али Бог му рече: ‘Безумниче, ове ноћи тражиће твоју душу од тебе; чије ће бити оно што си припремио?’   21 Тако пролази ко себи стиче благо, а није богат пред Богом.”   22 Својим ученицима пак рече: „Зато вам кажем: не брините се за живот – шта ћете јести, нити за тело – у шта ћете се обући;   23 јер је живот претежнији од јела и тела од одела.   24 Погледајте гавране како не сеју, нити жању, немају отаве ни житнице, и Бог их нахрани. Колико више ви вредите од птица?   25 А ко од вас бринући се може да дода један лакат свом расту?   26 Па кад не можете да учините ни нешто најмање, зашто се бринете за остало?   27 Погледајте љиљане како расту, нити се труде, нити преду; а ја вам кажем да се ни Соломон у свој својој слави није обукао као један од ових.   28 Ако пак Бог тако одева траву у пољу, која данас постоји, а сутра се баца у пећ, колико ће више вас, маловерни?   29 И ви не тражите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама;   30 јер све то траже многобошци овога света; а ваш Отац зна да вам је ово потребно.   31 Него тражите његово царство, и ово ће вам се додати.   32 Не бој се, мало стадо, јер се свидело вашем Оцу да вам да царство!   33 Продајте своје имање и дајте га као милостињу. Начините себи торбе које неће овештати, неисцрпно благо на небу, где се крадљивац не приближава, нити мољац уништава.   34 Јер где је ваше благо, онде ће бити и ваше срце.”   35 „Нека ваша бедра буду опасана и светиљке ваше нека горе,   36 а ви будите као људи који чекају свога господара, кад се врати са свадбе, да му отворе одмах кад дође и закуца.   37 Блажене су оне слуге које господар, кад дође, нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати и посадиће их за трпезу, па ће приступити и служиће им.   38 И ако дође у другу или трећу стражу и нађе их тако, благо њима.   39 Али ово знајте: кад би домаћин знао у који час ће крадљивац доћи, не би оставио да му поткопа кућу.   40 И ви будите спремни јер ће Син човечји доћи у час у који не мислите.”   41 На то Петар рече: „Господе, говориш ли ову причу нама или свима?”   42 А Господ рече: „Ко је, дакле, тај верни и разборити домоуправитељ кога ће господар поставити над својом чељади да им даје оброк на време?   43 Блажен је онај слуга кога господар, кад дође, нађе да чини тако.   44 Заиста, кажем вам да ће га поставити над свим својим имањем.   45 Ако пак онај слуга каже у свом срцу: ‘Мој господар неће доћи задуго’, па стане тући слуге и слушкиње, те јести и пити и опијати се,   46 доћи ће господар онога слуге у дан кад не очекује и у час који не зна, па ће га расећи и одредиће му место међу неверницима.   47 А онај слуга који је знао вољу свога господара, па није спремио или није учинио по његовој бољи, биће много бијен.   48 А који није знао, а учинио је оно што заслужује батине, биће мало бијен. Од сваког коме је много дано, тражиће се много, и коме је много поверено, од њега ће се више захтевати.   49 Дошао сам да бацим огањ на земљу, и како бих хтео да је већ запаљен.   50 Али треба да се крстим крштењем, и како ми је тешко док се не сврши.   51 Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.   52 Јер ће одсад пет њих у једној кући бити раздељени; поделиће се троје против двоје и двоје против троје,   53 отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против своје снахе и снаха против свекрве.”   54 А говорио је и народу: „Кад видите како се облак диже на западу, одмах кажете: ‘Киша долази’, и бива тако.   55 И кад видите да дува југ, кажете да ће бити врућина, и бива.   56 Лицемери, знате да процените изглед земље и неба, а како не препознајете ово време?   57 А зашто и сами од себе не судите шта је праведно?   58 Кад пак идеш са својим супарником поглавару, потруди се да га се ослободиш још на путу, да те не одвуче пред судију, а судија те преда судском службенику и службеник те баци у тамницу.   59 Кажем ти: нећеш изаћи оданде док не платиш и последњу пару.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза