Лука 11

1 А кад се молио на једном месту – и престао – рече му један од његових ученика: „Господе, научи нас да се молимо Богу, као што је и Јован поучио своје ученике.”   2 А он им рече: „Кад се молите говорите: ‘Оче, нека се свети име твоје, нека дође царство твоје:   3 хлеб наш насушни дај нам сваки дан;   4 и опрости нам наше грехе, јер и ми опраштамо свако свом дужнику; и не уведи нас у искушење.’”   5 Рече им још: „Ако ко од вас има пријатеља, па му оде у поноћ и каже му: ‘Пријатељу, позајми ми три хлеба,   6 јер ми је пријатељ дошао с пута, а ја немам шта да му изнесем’,   7 а он изнутра одговори: ‘Немој да ме узнемираваш, врата су већ затворена и моја деца су са мном у постељи; не могу да устанем и да ти дам.’   8 Кажем вам, ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му је потребно.   9 И ја вам кажем: молите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.   10 Јер свако ко моли, добија, и ко тражи, налази, и отвориће се оном који куца.   11 Који је то отац међу вама који ће своме сину, кад заиште хлеб, дати камен? Или ако затражи рибу, хоће ли му уместо рибе дати змију?   12 Или ако заиште јаје, хоће ли му дати шкорпију?   13 Кад, дакле, ви као зли људи умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више Отац небески дати Духа Светога онима који га моле.”   14 И истеривао је једног демона који је био нем. А кад је демон изашао, проговорио неми човек и задиви се народ.   15 Али неки од њих рекоше: „Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара.”   16 Други су га пак кушали и тражили од њега знак с неба.   17 А он је знао њихове мисли и рече им: „Опустеће свако царство које се разделило само по себи, и кућа пада на кућу.   18 И ако се сатана разделио сам по себи, како ће се одржати његово царство? Јер ви кажете да истерујем демоне помоћу Веелзевула.   19 Ако пак ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу их ваши синови изгоне? Зато ће вам они бити судије.   20 Али ако ја Божјим прстом избацујем демоне, онда је дошло до вас царство Божје.   21 Кад јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру;   22 ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега.   23 Ко није са мном – против мене је, и ко не сабира са мном – расипа.   24 Кад нечисти дух изађе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја. И кад га не нађе, каже: ‘Вратићу се у свој дом одакле сам изашао.’   25 И кад дође, налази га почишћена и украшена.   26 Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, па уђу и бораве онде, и последње стање тога човека бива горе од првога.”   27 А кад је он то говорио, једна жена из народа подиже глас и рече: „Блажена је утроба која те је носила и блажене су дојке које си сисао.”   28 На то он рече: „Ипак су више блажени они који слушају Божју реч и држе је.”   29 А кад се народ окупљао, поче да говори: „Овај нараштај је рђав нараштај; тражи знак, али знак му се неће дати – осим знака Јонина.   30 Као што је, наиме, Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечји бити знак овом нараштају.   31 Краљица југа устаће на суду с људима овог нараштаја и осудиће их јер је дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а гле, овде је нешто више од Соломона.   32 Ниневљани ће устати на суду са овим нараштајем и осудиће га, јер су се покајали на Јонину проповед, а види, гле, овде је нешто више од Јоне.   33 Нико не ставља упаљену светиљку на скривено место, нити под мерицу, него на свећњак да виде светлост они који улазе.   34 Светиљка телу је твоје око. Ако је твоје око бистро, светло је и све тело твоје; ако је пак рђаво, мрачно је и твоје тело.   35 Стога гледај да светлост која је у теби не буде тама.   36 Ако је све твоје тело светло, тако да нема ниједног мрачног дела, оно ће бити све светло као кад те светиљка осветљава својим сијањем.”   37 А док је говорио, замолио га један фарисеј да руча код њега; он уђе и седе на трпезу.   38 А фарисеј се зачуди кад виде да се није опрао пре обеда.   39 Господ му пак рече: „Да, ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни грабежа и злоће.   40 Неразборити, зар није онај који је начинио оно што је споља начинио и оно што је унутра?   41 Него дајте као милостињу оно што је унутра, и гле – све вам је чисто.   42 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од нане и руте и сваког поврћа, а мимоилазите правду и љубав Божју; ово је требало чинити, а оно не остављати.   43 Тешко вама фарисејима што волите прво место у синагогама и поздраве на трговима.   44 Тешко вама што сте као гробови који се не примећују, па људи који иду по њима то не знају.”   45 А један од законика му одговори и рече: „Учитељу, кад то говориш, и нас вређаш.”   46 Он пак рече: „Тешко и вама законицима што товарите на људе тешка бремена, а сами својим прстом не дотичете бремена.   47 Тешко вама што зидате надгробне споменике пророцима, а ваши очеви су их побили.   48 Према томе, ви сведочите за дела својих отаца и одобравате их; јер су их они побили, а ви зидате.   49 Зато је и Божја мудрост рекла: ‘Послаћу им пророке и апостоле, и побиће једне од њих, а друге прогонити’,   50 па да се затражи од овог нараштаја крв свих пророка која је проливена од постанка света,   51 од Авељеве крви до крви Захарије, који је погинуо између жртвеника и храма. Да, кажем вам, тражиће се од овога нараштаја.   52 Тешко вама законици што сте узели кључ знања; сами нисте ушли, а спречили сте оне који желе да уђу.”   53 И кад је отишао оданде, књижевници и фарисеји се јако окомише на њега и испитиваху га о много чему,   54 вребајући га не би ли уловили што из његових уста.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза