Лука 1

1 Пошто су многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама,   2 онако како нам предаше они који су од почетка били очевици и служитељи речи,   3 наумих и ја – пошто сам све тачно испитао од почетка – да ти напишем по реду, угледни Теофиле,   4 да увидиш истинитост онога о чему си поучен.   5 У време јудејског цара Ирода беше један свештеник по имену Захарија, од Авијине чреде, и његова жена, од Аронових кћери, по имену Јелисавета.   6 Обоје беху праведни пред Богом, живећи без мане по свим заповестима и наредбама Господњим.   7 Децу нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје зађоше у године.   8 Кад је он као свештеник служио пред Богом по реду своје чреде,   9 по обичају свештенства, паде на њега коцка да уђе у храм Господњи и кади,   10 а за то време кађења све мноштво народа молило се напољу.   11 Тада му се појави анђео Господњи стојећи с десне стране кадионог жртвеника.   12 Видевши га, Захарија се узнемири и страх га спопаде.   13 Али му анђео рече: „Не плаши се, Захарија, јер је услишена твоја молитва и твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти треба да му наденеш име Јован.   14 Радоваћеш се и веселићеш се, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.   15 Јер ће бити велик пред Господом, неће пити ни вина ни жестока пића, а Духа Светога напуниће се још у утроби своје мајке,   16 те ће обратити многе Израиљеве синове њиховом Господу Богу.   17 Он ће ићи пред њим у Илијином духу и сили да обрати срца отаца према деци и непокорне на праведничку разборитост, да припреми Господу уређен народ.”   18 Захарија пак рече анђелу: „По чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар, а и жена ми је зашла у године.”   19 Одговори анђео и рече му: „Ја сам Гаврило, који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радосну вест.   20 И ево, онемећеш и нећеш моћи да проговориш до онога дана кад ће се ово догодити зато што ниси поверовао мојим речима које ће се испунити у своје време.”   21 А народ је ишчекивао Захарија и чудио се што се дуго задржао у храму.   22 А кад је изишао, није могао да им говори, и увидеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знаке главом и оста нем.   23 И кад се навршише дани његове службе, оде својој кући.   24 А после ових дана заче његова жена Јелисавета и крила се пет месеци говорећи:   25 „Тако ми је учинио Господ у време кад погледа на мене да скине моју срамоту међу људима.”   26 А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у галилејски град по имену Назарет   27 девојци испрошеној за човека по имену Јосиф, из Давидовог дома; девојка се звала Марија.   28 И ушавши к њој анђео рече: „Радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом [благословена си међу женама].”   29 Она се уплаши на ову реч и размишљаше какав би то поздрав био.   30 Тада јој анђео рече: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост у Бога.   31 И, гле, зачећеш и родићеш сина; и наденућеш му име Исус.   32 Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Давида,   33 те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја.”   34 А Марија рече анђелу: „Како ће то бити кад не знам мужа?”   35 Анђео пак одговори и рече јој: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син Божји.   36 И види, твоја рођака Јелисавета, и она заче сина у својој старости; ово је шести месец њој коју зову нероткињом,   37 јер је свака реч Божја моћна.”   38 На то Марија рече: „Ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао!” И анђео оде од ње.   39 У оне дане Марија уста и похита у горски крај у један Јудин град,   40 па уђе у Захаријину кућу и поздрави Јелисавету.   41 Кад Јелисавета чу Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби, и напуни се Духа Светога Јелисавета,   42 те повика из гласа и рече: „Благословена си међу женама и благословен је плод утробе твоје!   43 И откуд ми то да мајка мога Господа дође к мени?   44 Јер, гле, кад глас твога поздрава дође до мојих ушију, заигра дете од радости у мојој утроби.   45 И блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој је Господ рекао.”   46 Марија пак рече: „Велича душа моја Господа   47 и обрадова се дух мој Богу, моме спаситељу,   48 што погледа на понизност своје служитељке. Јер, гле, одсад ће ме сви нараштаји сматрати блаженом   49 што ми велика дела учини Силни, и свето је име његово,   50 и милостив је од колена до колена онима који га се боје.   51 Својом руком учини силу, разби охоле у мислима њиховог срца.   52 Збаци владаре с престола и узвиси понизне,   53 гладне насити добрима, а богате отпусти празне.   54 Прихвати Израиља, свога слугу, да се сети милости,   55 као што рече нашим очевима, Аврааму и његовом потомству довека.”   56 А Марија оста с њом око три месеца, па се врати својој кући.   57 Јелисавети пак дође време да роди и роди сина.   58 И чуше њени суседи и рођаци да јој је Господ указао велику милост, те се радоваху с њом.   59 А у осми дан дођоше да обрежу дете и називаху га Захарија – по имену његовог оца.   60 Али његова мајка проговори и рече: „Не, него ће се звати Јован.”   61 Рекоше јој: „Нема никога у твојој родбини који се тако зове.”   62 И знацима упиташе његовог оца да каже како би он желео да се дете зове.   63 И заиска плочицу за писање, па написа: „Јован је његово име.” И сви се зачудише.   64 А његова уста и језик се одмах отворише, па говораше славећи Бога.   65 И страх обузе све њихове суседе, те се у целом горском крају Јудеје говорило о свему овоме,   66 па сви који су чули примише то у своја срца говорећи: „Шта ће то бити од овога детета?” Јер рука Господња беше с њим.   67 А Захарија, његов отац, напуни се Духа Светога и изговори пророчке речи:   68 „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, што је посетио и испунио свој народ   69 и подигао нам род спасења у дому свога слуге Давида,   70 као што је обећао од давнина кроз уста својих светих пророка   71 спасење од наших непријатеља и из руке свих који нас мрзе,   72 да учини милост нашим очевима и да се сети свога светог савеза,   73 заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму, да ће нам дати   74 да му служимо без страха избављени од непријатељске руке   75 у светости и праведности пред њим у све наше дане.   76 А ти, дете, зваћеш се пророк Свевишњега јер ћеш ићи пред Господом да припремиш његове путеве,   77 да научиш његов народ да је спасење у опроштењу њихових грехова,   78 милосрдним срцем нашег Бога, којим ће нас посетити светлост с висине,   79 да засветли онима што седе у мраку и сенци смрти, да упути наше ноге на пут мира.”   80 А дете је расло и јачало духом, и било је у пустињи до дана његовог иступања пред Израиљ.  

Следеће · Почетна страна · Веза