Јован 9

1 И виде у пролазу човека слепог од рођења.   2 И запиташе га његови ученици: „Рави, ко је згрешио, он или његови родитељи, па се слеп родио?”   3 Одговори Исус: „Није згрешио ни он ни његови родитељи, него треба да се покажу на њему дела Божја.   4 Ми треба да чинимо дела онога који ме је послао – док је дан; доћи ће ноћ, кад нико не може да ради.   5 Док сам на свету, ја сам светлост свету.”   6 Рекавши то пљуну на земљу, начини блато од пљувачке, те помаза блатом његове очи,   7 па му рече: „Иди, умиј се у Силоамској бањи”, што преведено значи „послан”. Он оде и уми се, те дође гледајући.   8 А суседи и они који су га раније гледали као просјака говораху: „Зар то није онај што је седео и просио?”   9 Једни говораху да је то он; други говораху: „Не, него личи на њега.” Он је говорио: „Ја сам.”   10 Тада му рекоше: „Како ти се отворише очи?”   11 Он одговори: „Човек који се зове Исус начини блато, па помаза моје очи и рече ми: ‘Иди у Силоамску бању и умиј се’; ја одох, умих се и прогледах.”   12 Рекоше му: „Где је он?” Рече: „Не знам.”   13 Одведоше некадашњег слепог фарисејима.   14 А беше субота онај дан кад Исус начини блато и отвори његове очи.   15 Тада га опет питаху и фарисеји како је прогледао. Но он им рече: „Он је ставио блато на моје очи, ја се умих и – видим.”   16 Тада рекоше неки од фарисеја: „Овај човек није од Бога, јер не светкује суботе.” Други говораху: „Како може грешан човек да чини таква чуда?” И дође до подвојености међу њима.   17 Тада опет рекоше слепоме: „Шта ти кажеш за онога што ти отвори очи?” А он рече: „Пророк је.”   18 Јудејци, наиме, нису поверовали да је он био слеп и да је прогледао док не познаше родитеље онога што је прогледао   19 и запиташе их говорећи: „Је ли ово ваш син за кога ви кажете да се родио слеп? Како сада види?”   20 Његови родитељи пак одговорише и рекоше: „Знамо да је ово наш син и да се слеп родио;   21 а како сад види, не знамо, или ко му отвори очи, ми не знамо. Запитајте њега, одрастао је, нека говори сам за себе.”   22 Ово рекоше његови родитељи јер се бојаху Јудејаца; већ су се, наиме, Јудејци били сложили да се искључи од синагоге ако ко Исуса призна за Христа.   23 Због тога рекоше његови родитељи да је одрастао и да њега питају.   24 Тада по други пут позваше човека који је био слеп и рекоше му: „Подај славу Богу; ми знамо да је овај човек грешан.”   25 На то им он одговори: „Да ли је грешан, не знам; једно знам – да сам био слеп, а сада видим.”   26 Тада му опет рекоше: „Шта ти је урадио? Како ти је отворио очи?”   27 Одговори им: „Већ сам вам рекао и нисте саслушали. Шта хоћете поново да чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици?”   28 Изгрдише га и рекоше: „Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици.   29 Ми знамо да је Бог говорио Мојсију; а овога не знамо одакле је.”   30 Одговори човек и рече им: „То је управо чудновато што ви не знате одакле је, а моје очи је отворио.   31 Познато нам је да Бог не слуша грешнике, него, ако је ко побожан и врши његову вољу, тога услиши.   32 Откако је света и века није се чуло да је ко отворио очи рођеноме слепом;   33 кад он не би био од Бога, не би могао ништа да чини!”   34 Одговорише и рекоше му: „Ти си се сав родио у гресима, и ти нас учиш?” И истераше га напоље.   35 Исус чу да су га избацили напоље, нађе га и рече му: „Верујеш ли ти у Сина човечјег?”   36 Одговори он и рече: „А ко је, Господе, да верујем у њега?”   37 Рече му Исус: „Видео си га, који говори с тобом – он је.”   38 А он рече: „Верујем, Господе.” И паде ничице пред њим.   39 Тада рече Исус: „Ја сам дошао на овај свет за суд, да виде који не виде и да постану слепи они који виде.”   40 Неки од фарисеја који су били с њим чуше то и рекоше му: „Да нисмо и ми слепи?”   41 Рече им Исус: „Кад бисте били слепи, не бисте имали греха; али сад кажете: ‘Видимо’; ваш грех остаје.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза