Јован 6

1 После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског.   2 А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима.   3 Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима.   4 А беше близу Пасха, јудејски празник.   5 Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: „Одакле ћемо купити хлеба да се ови нахране?”   6 Ово је пак рекао кушајући га, јер је сам знао шта ће чинити.   7 Одговори му Филип: „За две стотине динара хлеба њима није довољно да сваки нешто мало добије.”   8 Рече му један од његових ученика Андреј, брат Симона Петра:   9 „Има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?”   10 А Исус рече: „Посадите људе.” Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи.   11 Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели.   12 А кад се наситише, рече својим ученицима: „Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне!”   13 Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комада од пет јечмених хлебова – што претече онима који су јели.   14 Људи пак, видевши чудо које учини, рекоше: „Ово је заиста пророк који треба да дође на свет.”   15 Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку да би га прогласили царем, повуче се опет сам у гору.   16 А кад би вече, сиђоше његови ученици на море,   17 па ушавши у чамац, пловљаху преко мора у Кафарнаум. Мрак се већ био спустио, а Исус још није дошао к њима,   18 док се море узбуркало од силнога ветра.   19 Пошто су пловили око двадесет пет или тридесет стадија, опазише Исуса како иде по мору и приближава се чамцу, па се уплашише.   20 Но он им рече: „Ја сам, не плашите се.”   21 Они хтедоше да га узму у чамац, и одмах се чамац створи на обали према којој су ишли.   22 Сутрадан народ, који је стајао преко мора, виде да онде није било другог чамца сем једнога и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него су сами његови ученици отишли.   23 Дођоше из Тиверијаде други чамци близу места где су јели хлеб кад је Господ захвалио Богу.   24 И кад народ виде да онде нема Исуса ни његових ученика, уђоше и сами у чамце, те дођоше у Кафарнаум тражећи Исуса.   25 А кад га нађоше с оне стране мора, рекоше му: „Рави, како си се нашао овде?”   26 Одговори им Исус и рече: „Заиста, заиста, кажем вам: тражите ме не зато што сте видели чудне знаке, него што сте јели од оних хлебова и наситили се.   27 Стичите не пропадљиво јело, него јело које остаје за вечни живот, које ће вам Син човечји дати, јер је њега потврдио Бог Отац.”   28 Тада му рекоше: „Шта да радимо да бисте чинили дела Божја?”   29 Одговори Исус и рече им: „Ово је дело Божје – да верујете у онога кога је он послао.”   30 Они му пак рекоше: „Какав чудан знак чиниш, да видимо и да ти поверујемо? Шта ти радиш?   31 Наши оци су јели ману у пустињи, као што је написано: ‘Хлеб с неба даде им да једу.’”   32 Рече им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: није вам Мојсије дао хлеб с неба, него вам мој Отац даје истинити хлеб с неба.   33 Јер Божји хлеб је онај што силази с неба и даје живот свету.”   34 Тада му рекоше: „Господе, дај нам свагда тај хлеб.”   35 Рече им Исус: „Ја сам хлеб живота, ко мени долази неће огладнети, и ко верује у мене неће ожеднети никада.”   36 Али вам рекох: „Иако сте ме видели – не верујете.   37 Све што ми даје Отац, доћи ће к мени, и онога који иде к мени нећу избацити,   38 јер нисам сишао с неба да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.   39 А ово је воља онога који ме је послао: да не изгубим ништа од онога што ми је дао, него да то васкрснем у последњи дан.   40 Јер је то воља мога Оца да сваки који гледа Сина и верује у њега – има живот вечни, те да га ја васкрснем у последњи дан.”   41 Јудејци су гунђали против њега зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао с неба”,   42 и говораху: „Није ли то Исус, син Јосифов, чијег оца и мајку знамо? Како сад каже да је сишао с неба?”   43 Одговори Исус и рече им: „Не гунђајте међу собом.   44 Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.   45 У Пророцима је написано: ‘И биће сви од Бога научени.’ Сваки ко је чуо од Оца и научио, долази к мени.   46 Не да је ко видео оца, сем Онога који је од Бога, тај је видео Оца.   47 Заиста, заиста, кажем вам: ко верује, има вечни живот.   48 Ја сам хлеб живота.   49 Очеви ваши једоше ману у пустињи и умреше.   50 Ово је хлеб који силази с неба, да се од њега једе и не умре.   51 Ја сам живи хлеб који је сишао с неба. Ако ко једе од овога хлеб, живеће довека; и хлеб који ћу ја дати јесте тело моје – за живот света.”   52 А Јудејци се препираху међу собом говорећи: „Како он може да нам да своје тело да једемо?”   53 Тада им Исус рече: „Заиста, заиста, кажем вам: ако не једете тело Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи.   54 Ко једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.   55 Јер моје тело је право јело и моја крв је право пиће.   56 Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему.   57 Као што је мене послао живи Отац, и ја живим зато што живи Отац, тако ће и онај који мене једе живети кроз мене.   58 То је хлеб који је сишао с неба. Не као што су очеви јели и умрли; ко једе овај хлеб, живеће довека.”   59 Ово је рекао кад је учио у Кафарнауму у синагоги.   60 Чувши то многи од његових ученика рекоше: „Тврда је ово беседа; ко може да је слуша?”   61 Пошто је Исус знао у себи да његови ученици гунђају због тога, рече им: „Ово вас саблажњава?   62 А шта ако видите Сина човечјег како иде горе, тамо где је пре био?   63 Дух је оно што оживљава, а тело ништа не помаже. Речи које сам вам ја рекао Дух су и живот су.   64 Него, има међу вама неких који не верују.” Знао је, наиме, Исус од почетка који не верују и ко ће га издати.   65 И рече: „Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.”   66 Од тада многи од његових ученика одоше натраг и нису више ишли с њим.   67 А Исус рече Дванаесторици: „Да нећете и ви да идете?”   68 Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота;   69 ми смо уверени и сазнали смо да си ти светац Божји.”   70 Одговори им Исус: „Зар нисам ја изабрао вас, Дванаесторицу? И – један од вас је ђаво.”   71 А рекао је за Јуду, сина Симона Искариотског, јер је овај намеравао да га изда, он, један од Дванаесторице.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза