Јован 5

1 После тога беше јудејски празник и Исус оде горе у Јерусалим.   2 А у Јерусалиму, код Овчијих врата, има једна бања са пет тремова, која се јеврејски зове Витезда.   3 У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих, који су чекали да се вода заталаса.   4 Јер је анђео силазио у одређено време у бању и заталасавао воду; и ко је први ушао – пошто се вода заталаса – бивао је здрав, ма од које болести да је патио.   5 Беше онде један човек који је од своје болести боловао тридесет осам година.   6 Видевши Исус овога како лежи и сазнавши да већ дуго болује, рече му: „Хоћеш ли да оздравиш?”   7 Одговори му болесник: „Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса; док ја дођем, други сиђе пре мене.”   8 Рече му Исус: „Устани, подигни свој одор и ходај!”   9 И одмах оздрави тај човек, узе свој одор и ходаше.   10 А тај дан беше субота. Стога Јудејци говораху излеченом човеку: „Субота је и не смеш понети одор.”   11 Но, он им одговори: „Онај који ме излечи рече ми: ‘Подигни свој одор и ходај!’”   12 Тада га запиташе: „Ко је тај човек који ти је рекао: ‘Узми и ходај?’”   13 А излечени није знао ко је то био јер се Исус уклонио пошто је било много света на том месту.   14 После тога нађе га Исус у храму и рече му: „Видиш, оздравио си; не греши више да те не снађе што горе.”   15 Оде човек и рече Јудејцима да га је Исус излечио.   16 И зато су Јудејци гонили Исуса што је то чинио у суботу.   17 А Исус им одговори: „Отац мој стално ради, па радим и ја.”   18 Због тога су опет Јудејци још више тражили да га убију, не само што је разрешавао суботу него што је и Бога називао својим Оцем, изједначујући се с Богом.   19 Исус пак у одговору рече њима: „Заиста, заиста, кажем вам: не може Син да чини ништа сам од себе ако не види шта Отац чини; јер оно што чини Отац, то исто тако чини и Син.   20 Отац, наиме, воли Сина и показује му све што сам чини, и показаће му дела већа од ових да се ви чудите.   21 Јер као што Отац васкрсава мртве и оживљава, тако и Син оживљава оне које хоће.   22 Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину,   23 да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.   24 Заиста, заиста, кажем вам: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је посао, има вечни живот и не долази пред суд, него је прешао из смрти у живот.   25 Заиста, заиста, кажем вам да иде час – и већ је настао – кад ће мртви слушати глас Сина Божјег, и који га чују – живеће.   26 Јер као што Отац има у себи живот, тако је дао и Сину да има живот у себи.   27 Дао му је и власт да суди, јер је Син човечји.   28 Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас,   29 па ће васкрснути за живот они који су чинили добро, а злочинци ће васкрснути за суд.   30 Ја не могу да чиним ништа сам од себе; како слушам – судим, и мој суд је праведан, јер не тражим своје воље, него вољу онога који ме је послао.   31 Ако ја сведочим за себе, моје сведочанство није истинито;   32 други сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене.   33 Ви сте послали људе Јовану, и он је сведочио за истину;   34 но, ја не узимам сведочанства од човека, него говорим ово да се ви спасете.   35 Јован беше светило које је горело и светлело, а ви сте хтели да се замало радујете у његовој светлости.   36 Ја пак имам сведочанство веће од Јовановог – дела која ми је дао Отац да их свршим, управо та дела која чиним, сведоче за мене – да ме је Отац послао.   37 И Отац који ме је послао сам је сведочио за мене. Нити сте гласа његова икад чули, нити појаву његову видели,   38 те реч његова не борави у вама зато што не верујете ономе кога је он послао.   39 Истражујете Писма, јер сматрате да у њима имате вечни живот; и она сведоче за мене;   40 и нећете да дођете к мени да имате живот.   41 Од људи славе не примам,   42 штавише, упознао сам вас да немате у себи љубави према Богу.   43 Ја сам дошао у име свога Оца, и не примате ме. Ако други дође у своје име, њега ћете примити.   44 Како можете да верујете кад примате славу један од другога, а славе од јединога Бога не тражите?   45 Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има ко вас оптужује – Мојсије, у кога сте се уздали.   46 Јер, да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао.   47 Ако пак његовим Писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима?”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза