Јован 3

1 А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, старешина јудејски;   2 овај дође Исусу ноћу и рече му: „Рави, знамо да си ти као учитељ дошао од Бога; јер нико не може да чини ова чуда која ти чиниш ако Бог није с њим.”   3 Одговори Исус и рече му: „Заиста, заиста, кажем ти: ако се ко не роди одозго, не може видети царства Божја.”   4 Рече му Никодим: „Како може човек да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди?”   5 Одговори Исус: „Заиста, заиста, кажем ти: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје.   6 Што је рођено од тела – тело је, а што је рођено од Духа – дух је.   7 Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго.   8 Ветар дува где хоће и фијук његов чујеш, али не зна одакле долази и куда иде. Тако је са сваким који је рођен од Духа.”   9 Одговори Никодим и рече му: „Како може то бити?”   10 Исус одговори и рече му: „Ти си израиљски учитељ и не знаш то?   11 Заиста, заиста, кажем ти да говоримо оно што знамо и сведочимо што смо видели, ипак, не примате наше сведочанство.   12 Не верујете кад сам вам говорио о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам кажем о небеским?   13 И нико се није попео на небо сем онога што је сишао с неба, Син човечји.   14 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син човечји,   15 да сваки ко верује има у њему живот вечни.   16 Јер Бог је тако заволео свет да је свог Јединородног Сина дао да сваки ко верује у њега не пропадне, него да има вечни живот.   17 Бог, наиме, није послао Сина у свет да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством.   18 Ко верује у њега – томе се не суди; а ко не верује – већ је осуђен што није веровао у име Јединороднога Сина Божјег.   19 А ово је суд: Светлост је дошла на свет, а људи заволеше таму више него светлост, јер дела њихова беху зла.   20 Сваки, наиме, који рђаво ради, мрзи светлост и не иде на светлост да се не обелодане његова дела;   21 а ко чини истину, иде на светлост да се покажу његова дела – да су у Богу учињена.”   22 После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.   23 А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде – и људи су долазили и крштавали се;   24 Јован још не беше бачен у тамницу.   25 Тада наста распра између Јованових ученика и једног Јудејцна о очишћењу.   26 И дођоше Јовану и рекоше му: „Рави, онај што беше с тобом с оне стране Јордана, за кога си ти сведочио, види, он крштава и сви иду к њему.”   27 Одговори Јован и рече: „Не може човек ништа узети ако му није дано с неба.   28 Ви сте ми сами сведоци да сам рекао: ‘Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.’   29 Ко има младу, младожења је; а младожењин пријатељ који стоји и слуша га, веома се радује што чује младожењин глас. Ова моја радост се, дакле, испунила.   30 Он треба да расте, а ја да се умањујем.”   31 Који долази одозго над свима је, који је са земље земаљски је и говори земаљски. Који долази с неба над свима је;   32 сведочи оно што је видео и чуо, и нико не прима његова сведочанства.   33 Ко је примио његово сведочанство, потврдио је да је Бог истинит.   34 Јер онај кога је Бог послао говори Божје речи; Бог, заиста, не даје Духа на меру.   35 Отац љуби Сина и све је дао њему у руку.   36 Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза