Јован 13

1 Пред празник Пасхе Исус – знајући да му је дошао час да пређе из овога света к Оцу – показа до краја љубав према својима, које је љубио на овом свету.   2 И приликом вечере, кад је већ ђаво убацио мисао у срце Јуде Симонова Искариотског да га изда,   3 знајући да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изашао и да Богу иде,   4 уста од вечере и скиде горњу хаљину, узе убрус и опаса се.   5 Затим насу воде у умиваоник, па поче прати ноге ученицима и брисати убрусом којим је био опасан.   6 Тако дође до Симона Петра; а овај му рече: „Господе, ти хоћеш да переш моје ноге?”   7 Одговори Исус и рече му: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш после разумети.”   8 Рече му Петар: „Нећеш ти никада опрати моје ноге.” Одговори му Исус: „Ако те не оперем, немаш удела са мном.”   9 Рече му Симон Петар: „Господе, опери ми не само ноге него и руке и главу.”   10 Рече му Исус: „Окупаноме треба опрати само ноге, пошто је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.”   11 Знао је, наиме, свога издајника; због тога је рекао: „Нисте сви чисти.”   12 А кад им опра ноге, узе своју горњу хаљину и седе опет за трпезу, па рече: „Разумете ли шта сам вам учинио?   13 Зовете ме учитељем и Господом, и добро кажете, јер сам ја то.   14 Па кад сам ја, Господ и учитељ, опрао ноге вама, и ви сте дужни да перете ноге један другоме   15 јер вам дадох пример да и ви чините онако како сам ја вама учинио.   16 Заиста, заиста, кажем вам: слуга није већи од свога господара, нити је посланик већи од оног који га је послао.   17 Кад то знате, бићете блажени ако то чините.   18 Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао; него треба да се испуни Писмо: ‘Који једе мој хлеб, подиже своју пету на мене.’   19 Одсад вам говорим пре но што се збуде, да поверујете – кад се збуде – да сам то ја.   20 Заиста, заиста, кажем вам: ко прима онога кога пошаљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који је мене послао.”   21 Рекавши то, Исус се узбуди у души, те посведочи и рече: „Заиста, заиста, кажем вам да ће ме један од вас издати.”   22 Тада се ученици загледаху међу собом у недоумици за кога говори.   23 А један од његових ученика, кога је Исус љубио, седаше за трпезом до Исусових груди.   24 Тада му даде знак Симон Петар и рече му: „Реци о ком говори.”   25 Тако се он наслони на Исусове груди и рече му: „Господе, ко је то?”   26 А Исус му одговори: „Онај коме ја умочим залогај и дам му.” Тада умочи залогај, узе и даде Јуди, сину Симона Искариотског.   27 И пошто је узео залогај, уђе у њега сатана. Исус му пак рече: „Што чиниш, чини брже.”   28 Али нико од оних што су лежали за трпезом није разумео зашто му је то рекао;   29 неки мишљаху – како је код Јуде била благајна – да му Исус рече: „Купи шта нам треба за празник”, или да нешто да сиромасима.   30 Тада Јуда, узевши залогај, одмах изађе; а била је ноћ.   31 А кад изађе, Исус рече: „Сад се прославио Син човечји, и Бог се прославио у њему.   32 Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.   33 Дечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и – као што рекох Јудејцима: ‘Куда ја идем, ви не можете доћи’ – и вама сада то кажем.   34 Дајем вам нову заповест да љубите један другога, као што сам ја вас љубио да и ви љубите један другога.   35 По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом.”   36 Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?” Одговори му Исус: „Куда ја идем, ти сада не можеш поћи за мном, али ћеш после ићи за мном.”   37 Рече му Петар: „Господе, зашто сад не могу да идем за тобом? Положићу свој живот за тебе.”   38 Исус одговори: „Положићеш свој живот за мене? Заиста, заиста, кажем ти: неће петао запевати док ме се три пута не одречеш.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза